MMF poslao upozorenje Hrvatskoj: Morate da stanete

Kako navode hrvatski mediji, privreda ove zemlje nastavlja brz rast, po stopi koja je i nadalje među najvišima u evrozoni, ali nastaju neravnoteže; zbog povećanja fiskalnog deficita, podstaknutog potrošnjom u periodu snažnog privrednog rasta, pojačali su se pritisci na strani potražnje, što doprinosi povećanju inflacije i deficita na tekućem računu, konstatovao je MMFu svom izveštaju u kojem je dao i niz preporuka.

Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), naime, zaključio je konsultacije u vezi s članom IV Statuta MMF-a s Republikom Hrvatskom, usvojivši mišljenje članova Misije MMF-a bez sazivanja sastanka, tj. bez formalne rasprave, izvestili su u četvrtak iz MMF-a, a prenela Hrvatska narodna banka (HNB).

Teme za vas

Na osnovu člana IV Statuta Međunarodnog monetarnog fonda, MMF održava, obično svake godine, bilateralne razgovore sa zemljama članicama Fonda. Misija Fonda posećuje zemlju članicu, prikuplja privredne i finansijske informacije i razgovara s zvaničnicima zemlje o privrednim kretanjima i politikama zemlje. Nakon povratka u sedište Fonda, članovi Misije pripremaju izveštaj koji je temelj za raspravu Izvršnog odbora MMF-a.

S obzirom na nepovoljno spoljno okruženje i povećanu globalnu neizvesnost, članovi Misije MMF-a u svom izveštaju predviđaju da će se hrvatski privredni rast ublažiti i ostvariti još uvek solidnu stopu od približno 3 posto u 2025. i 2026, a da će se inflacija krajem 2026. ili početkom 2027. približiti ciljanom nivou ESB-a.

MMF navodi i kako očekuju da će se deficit na tekućem računu platnog bilansa povećati u kratkoročnom periodu i nakon toga se poboljšati, a fiskalni deficit će, prema predviđanjima, u projekcijskom periodu biti u proseku malo niži od 3 posto BDP-a.

Jačaju rizici povezani s inflacijom

U svom izveštaju MMF konstatuje i da su rizici povezani s rastom uglavnom uravnoteženi, dok rizici povezani s inflacijom pokazuju usmerenost prema gore. Rast bi se mogao usporiti ako inostrana potražnja znatnije oslabi, posebno u turističkom sektoru, između ostalog zbog pogoršanja geopolitičkih ili trgovinskih tenzija ili zbog nižeg rasta glavnih trgovinskih partnera. Napominju da bi i globalni šokovi takođe mogli uzrokovati porast inflacije, posebno kroz cene energije i hrane.

Na domaćem planu postoji rizik od dugotrajnog pregrevanja jer bi nastavak akomodativne fiskalne politike te rast plata i kredita koji premašuje predviđanja mogli dodatno podstaći domaću potražnju i usporiti dezinflaciju.

Dodaju, međutim, da bi brže sprovođenje nužnih strukturnih reformi moglo da smanji ograničenja na strani ponude i tako poveća stvarni i potencijalni rast.

Preporuke za smanjenje inflacije

Snažnija i brža fiskalna konsolidacija ključna je za ublažavanje pritisaka na strani domaće potražnje i smanjenje inflacije, čime bi se na vreme rešile nastajuće neravnoteže, ističu iz MMF-a. Ona je takođe nužna za jačanje konkurentnosti zemlje i stvaranje zaštitnih slojeva za zaštitu od budućih šokova i zadovoljavanje velikih potreba za potrošnjom, dodaju.

U kratkoročnom periodu konsolidaciju može podupreti ograničavanje rasta plata u javnom sektoru, poboljšanje prikupljanja PDV-a, ukidanje preostalih mera za smanjenje troškova života i poboljšanje fiskalne discipline u jedinicama lokalne samouprave.

U srednjoročnom periodu, navode, ima dosta prostora za proširenje poreske osnovice i poboljšanje poreskog sistema, pre svega preispitivanjem i racionalizacijom izuzeća od PDV-a i sniženih stopa te prelaskom na vrednosno oporezivanje imovine.

Kad je reč o rashodima, mere treba da se usmere na smanjenje visoke mase plata na osnovu preispitivanja zapošljavanja u javnom sektoru, poboljšanje efikasnosti potrošnje, posebno u zdravstvu i obrazovanju i osiguranje održivosti penzija, u prvom redu podizanjem stvarne dobi za penzionisanje, preporučuju iz MMF-a.

Hrvatske vlasti treba da nastave da poboljšavaju korporativno upravljanje preduzećima u državnom vlasništvu i upravljanje javnim ulaganjima, kažu u MMF-u.

Bankarski sistem vrlo likvidan

Ocenjuju i da su se ciklični sistemski rizici povećali, ali još su umereni i mogu se kontrolisati jer je bankarski sistem i nadalje vrlo profitabilan, dobro kapitalizovan i vrlo likvidan.

Testiranje otpornosti na stres pokazuje da bi ostao sveukupno otporan u nepovoljnim scenarijima, konstatovali su. Uprkos tome, kažu, i nadalje je potreban oprez s obzirom na gomilanje ranjivosti i rizika, posebno u sektoru stambenih nekretnina, kao i strukturnih rizika, uključujući relativno veliku povezanost banaka i države te koncentraciju kredita preduzećima.

Ocenjuju i da su hrvatske vlasti primereno pooštrile makroprudencijalnu politiku merama usmerenim na kapital i na korisnike kredita. Kako se makrofinansijski uslovi budu menjali, treba da nastave da prate makroprudencijalnu politiku i prilagođavaju je ako to bude potrebno. Pooštravanje mera usmerenih na korisnike kredita posebno bi moglo biti potrebno ako ciklični rizici potraju, navode.

Preporučuje se oporezivanje imovine i prihoda od kratkoročnog najma

S obzirom na visok udeo kupovina nekretnina koje se finansiraju gotovinom i inostranu potražnju, u MMF-u snažno preporučuju komplementarne mere za povećanje ponude stambenih nekretnina i smanjenje špekulativne potražnje, pre svega većim oporezivanjem imovine i prihoda od kratkoročnog najma.

Podsticanje potencijalnog rasta u kontekstu starenja stanovništva, manjka radne snage i neusklađenosti veština te slabe produktivnosti zahteva reforme zdravstva i obrazovanja radi unapređenja ljudskog kapitala bez povećanja troškova.

Reformom zdravstvenog sistema treba smanjiti geografsku nejednakost u pristupu zdravstvenim uslugama, promovisati prevenciju i zdrav način života, preispitati centralnu ulogu bolnica u zdravstvenom sistemu te poboljšati upotrebu i distribuciju farmaceutskih proizvoda. Reforma obrazovanja trebalo bi da se usredsredi na smanjenje neusklađenosti veština, uz mere za povećanje učešća u obrazovanju odraslih. Boljom integracijom strane radne snage povećala bi se njena uloga u podršci rastu i blagostanju, zaključuje se u najnovijem izveštaju MMF-a.

(Telegraf Biznis/Poslovni)