Evo koliko će rešenje problema NIS-a UTICATI NA Srbiju: Otkriven tačan procenat

Izvršni urednik "Kvartalnog monitora" Saša Ranđelović izjavio je danas da se za 2026. godinu prognozira privredni rast Srbije od oko tri odsto, naglašavajući da ostvarenje tog rezultata zavisi od rešavanja više značajnih rizika, pre svega problema sa Naftnom industrijom Srbije (NIS).

"Planirani rast privrede od tri odsto u 2026. zasnovan je na pretpostavci oporavka poljoprivrede i skorog rešavanja problema sa NIS-om", rekao je on na predstavljanju 82. biltena ekonomskih trendova i politika u Srbiji „Kvartalni monitor“, koji zajedno izdaju Ekonomski fakultet u Beogradu i Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN).

Teme za vas

U slučaju izostanka rešavanja problema sa NIS-om u skorijem roku i eskalacije energetske krize, Ranđelović je naglasio da bi makroekonomske projekcije za 2026. bile revidirane naniže, jer bi se to negativno odrazilo na stabilnost i funkcionisanje privrednog sistema, rast inflacije i nezaposlenosti, kao i fiskalnog deficita.

„Problem sa NIS-om je najznačajniji, ali postoje i drugi rizici, a to su uvođenje trgovinskih ograničenja od strane zemalja EU za izvoz čelika iz Srbije, početak primene ekoloških carina za neke proizvode, kao i najave ograničavanja izvoza guma nekih proizvođača na tržište SAD“, naveo je on.

On je dodao da bi eventualni poremećaji mogli negativno da se odraze na budžet, jer bi država u tom slučaju mogla biti primorana da reaguje kroz stabilizaciju tržišta, povećan uvoz energenata ili smanjenje akciza.

"Nadamo se da će se ovo pitanje ipak rešiti u veoma skoroj budućnosti, što bi stvorilo jednu od ključnih pretpostavki da se u 2026. godini ostvari solidan rezultat u pogledu privrednog rasta“, rekao je Ranđelović.

Prema njegovim rečima, u slučaju da se prognozirani privredni rast ostvari, može se očekivati dalji pad nezaposlenosti i rast realnih zarada u 2026. posebno imajući u vidu veliko povećanje minimalne zarade.

U pogledu inflacije, kako je precizirao, nakon ukidanja administrativnih ograničenja marži, što je najavljeno za februar 2026, može se očekivati ubrzanje inflacije, tako da je za narednu godinu zvanično projektovana prosečna inflacija od 3,7 odsto.

"Shodno tome, ne može se očekivati veća relaksacija monetarne politike. Fiskalnim okvirom za 2026. predviđen je fiskalni deficit od tri odsto BDP-a, odnosno, javni dug ispod 45 odsto BDP-a, što će između ostalog biti ostvareno i blagim smanjenjem javnih investicija", rekao je izvršni urednik "Kvartalnog monitora".

On je naglasio i da bi ovakav okvir trebalo da obezbedi makrofiskalnu stabilnost, dodajući da ipak, fiskalnim okvirom za 2026, nema najava reformi usmerenih ka unapređenju strukturnih karakteristika fiskalne politike.

(Telegraf.rs/Tanjug)