Bugari besni i preplašeni zbog uvođenja evra - strah ih je od "hrvatskog scenarija"!

Bugarska se priprema da se oprosti od svoje nacionalne valute leva i od 1. januara 2026. godine postane 21. članica evrozone, sa evrom kao zvaničnom valutom. Dok politički vrh i poslovna zajednica ovaj potez vide kao ostvarenje dugogodišnjeg cilja i krunu evropskih integracija, javnost u zemlji ostaje duboko podeljena.

Godinama nakon što je Hrvatska 2023. godine kao poslednja pristupila monetarnoj uniji, Bugarska se suočava sa sličnim izazovima, ali u znatno složenijem političkom okruženju. Nestabilne vlade, masovni protesti protiv korupcije i snažan proruski sentiment doprineli su širenju dezinformacija i straha od uvođenja evra, čineći to pitanje jednim od ključnih političkih tema u zemlji.

Teme za vas

Strah od poskupljenja i gubitka suvereniteta

Prema najnovijim istraživanjima Evrobarometra, gotovo polovina građana Bugarske protivi se uvođenju evra. Najčešća bojazan odnosi se na rast cena, uz snažna sećanja na hiperinflaciju iz devedesetih godina. Kampanju pod sloganom „Sačuvajmo bugarski lev“ predvode nacionalističke i proruske stranke, pre svega Preporod, koje te strahove dodatno podgrevaju.

Foto: Tanjug/AP

„Cene će porasti. To su mi rekli prijatelji koji žive u zapadnoj Evropi“, izjavila je za AFP Biljana Nikolova, vlasnica prodavnice u selu Čuprene, u severozapadnom delu zemlje. Slične stavove dele i brojni stariji građani i stanovnici sa nižim primanjima, zabrinuti za životni standard.

Pored ekonomskih razloga, deo javnosti strahuje i od gubitka nacionalnog identiteta. Lev, čije ime potiče od arhaične reči za lava, u opticaju je od 1881. godine i za mnoge predstavlja simbol bugarske državnosti.

„Hrvatski scenario“ kao upozorenje

U javnim raspravama često se pominje takozvani „hrvatski scenario“. Građani Bugarske pomno su pratili iskustvo Hrvatske, gde je, prema percepciji javnosti, nakon uvođenja evra došlo do talasa poskupljenja, posebno u sektoru usluga, usled zaokruživanja cena naviše.

Prema procenama Hrvatske narodne banke, direktan efekat konverzije na inflaciju iznosio je između 0,2 i 0,4 procentna poena, ali je percipirana inflacija bila znatno veća. Istovremeno, Hrvatska je zabeležila brojne koristi - ukidanje valutnog rizika, niže transakcione troškove, poboljšan kreditni rejting i snažniji privredni rast.

Zvanični optimizam i ekonomski argumenti

Uprkos otporu dela javnosti, bugarske vlasti i evropski zvaničnici insistiraju na prednostima. Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard poručila je da će koristi od uvođenja evra biti „značajne“, uz lakšu trgovinu, niže troškove finansiranja i veću stabilnost cena. Procene pokazuju da će mala i srednja preduzeća uštedeti oko 500 miliona evra godišnje na troškovima konverzije.

Ekonomisti podsećaju da Bugarska već decenijama nema stvarnu monetarnu nezavisnost, jer je lev prvo bio vezan za nemačku marku, a potom za evro.

„Sada ćemo konačno učestvovati u donošenju odluka unutar monetarne unije“, izjavio je ekonomista Instituta Otvoreno društvo u Sofiji Džordži Anđelov, ističući da će Bugarska dobiti mesto u Upravnom savetu ECB, čime će steći glas u kreiranju monetarne politike.

Mere vlade i politički izazovi

Kako bi umirila građane, vlada je najavila obavezno dvojno iskazivanje cena mesecima pre i posle prelaska na evro, kao i pojačane inspekcijske kontrole radi sprečavanja neopravdanih poskupljenja. Analitičari, međutim, upozoravaju da će ključni izazov ostati politička stabilnost, bez koje Bugarska neće moći u potpunosti da iskoristi prednosti članstva u evrozoni.

(Telegraf Biznis)