"Nama treba Grenland": Zašto se Tramp ponovo okomio na dansku teritoriju i ima li to veze sa njenom naftom

Nakon napada na Venecuelu i preuzimanja kontrole nad naftnim rezervama te zemlje, administracija Donalda Trampa ponovo je usmerila svoj pogled na Grenland. Ovo ogromno, ledom pokriveno ostrvo i danska teritorija je, prema rečima američke administracije, "strateški najvažnije parče zemlje na planeti".

Iako Grenland trenutno ne proizvodi naftu, njegove procenjene rezerve su astronomske. Prema sveobuhvatnim istraživanjima Američkog geološkog zavoda (USGS), podmorje Grenlanda krije neka od poslednjih velikih neotkrivenih nalazišta fosilnih goriva:

Teme za vas

Sirova nafta: Procenjuje se da se u arktičkom krugu oko Grenlanda nalazi oko 17,5 milijardi barela nafte.

Prirodni gas: Rezerve se procenjuju na 148 biliona kubnih stopa.

Najveći depoziti identifikovani su u tri ključne zone: severoistočni Grenland, zaliv Bafin na zapadu i vode oko prestonice Nuk. Ovi resursi teoretski bi mogli da učine Grenland jednom od najbogatijih nacija po glavi stanovnika, ali je put do njihove eksploatacije blokiran političkom odlukom iz jula 2021. godine, kada je vlada Grenlanda (Naalakkersuisut) zvanično zabranila nova istraživanja nafte zbog zaštite klime, pisao je Rojters još 2021. godine.

Zaokret ka "zelenom rudarstvu" i kritičnim mineralima

Iako je nafta pod zabranom, Grenland je širom otvorio vrata za eksploataciju kritičnih minerala. Ostrvo poseduje neka od najvećih svetskih nalazišta metala retkih zemalja (REE), poput neodijuma i praseodijuma, koji su ključni za proizvodnju magneta za električna vozila i vetroturbine.

Lokaliteti poput Kvanefjelda na jugu ostrva smatraju se ključnim za smanjenje zavisnosti Zapada od Kine, koja trenutno kontroliše preko 90% tržišta ovih minerala, preneo je Financial Times.

Stav Donalda Trampa 

Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću, pitanje Grenlanda ponovo je postalo prioritet nacionalne bezbednosti SAD. Tramp, koji je još 2019. godine šokirao svet ponudom da kupi ostrvo, sada je u svojim najnovijim izjavama nakon hapšenja Nikolasa Madura i konsolidacije američkih interesa u Venecueli, fokus prebacio na sever.

U intervjuu za Fox News 4. januara 2026. godine, predsednik Tramp je istakao je značaj ove dankse teritorije.

- Grenland je strateški najvrednija lokacija na svetu. Ne radi se samo o nekretninama, radi se o resursima bez kojih Amerika ne može da pobedi u tehnološkom ratu. Ako Danska i Grenland ne žele da sarađuju, mi moramo da zaštitimo svoje interese. Nećemo dozvoliti da Kina tamo izgradi baze pod maskom rudarstva - rekao je.

Tokom obraćanja medijima iz predsedničkog aviona Air Force One, istog dana je rekao: "Nama treba Grenland!".

- Nama je potreban Grenland zbog nacionalne bezbednosti. Veoma je strateški. Trenutno je "prepalavljen" ruskim i kineskim brodovima. Nama je potreban Grenland zbog nacionalne bezbednosti, a Danska to neće moći da uradi, to vam mogu reći. Znate li šta je Danska skoro uradila da poboljša nacionalnu bezbednost na Grenlandu? Dodala je jedne sanke sa psima. To je istina. Mislili su da je to dobar potez - rekao je novinarima.

Dodao je da je Evropskoj uniji potrebno da SAD dobije Grenland.

U ranijem obraćanju je istakao da Americi ne treba Grinland zbog minerala i nafte, jer "naftu ima više nego bilo koja druga zemlja", insistirajući da im je Grinland potreban samo zbog nacionalne bezbednosti.

Državni sekretar SAD, Marko Rubio, zauzeo je još čvršći stav, povezujući Grenland sa "Modernom Monroovom doktrinom".

- Sjedinjene Države ne smeju da gledaju na Grenland samo kao na komšiju, već kao na ključni deo naše odbrambene i energetske arhitekture. Nafta i gas koji su tamo, kao i minerali, moraju ostati u sferi zapadnog uticaja. Svaki pokušaj neprijateljskih sila da investiraju u grenlandsku infrastrukturu smatraćemo direktnom pretnjom američkoj bezbednosti - istakao je Rubio u svom obraćanju pred Senatom.

Monroova doktrina, proglašena 1823. godine, predstavlja jedan od temeljnih principa američke spoljne politike prema Zapadnoj hemisferi. Njena suština bila je poruka evropskim silama da se uzdrže od kolonizacije i političkog ili vojnog mešanja u države Severne i Južne Amerike, dok su se Sjedinjene Države obavezale da se neće uplitati u evropske sukobe.

Iako je u početku imala pre svega simboličan karakter, Monroova doktrina je tokom 20. veka, naročito posle Ruzveltovog dodatka iz 1904. godine, postala osnova za aktivnu i često intervencionističku ulogu SAD u Latinskoj Americi, gde se i danas tumači kao okvir za očuvanje američkog uticaja i sprečavanje prodora suparničkih sila u region.

Geopolitička napetost

Razlog za ovakvu retoriku Trampa i Rubija leži u strahu da bi Grenland, težeći ka potpunoj nezavisnosti od Danske, mogao da prihvati kineske investicije u zamenu za pristup resursima. Kina je Grenland uključila u svoj projekat "Polarni put svile" (Polar Silk Road), a Rusija je drastično povećala vojno prisustvo u arktičkim vodama u blizini grenlandskih granica, navodi CSIS.

Grenland se nalazi u paradoksalnoj situaciji. S jedne strane, ima potencijal da bude energetski gigant zbog nafte i gasa, ali mu ekološka svest to brani. S druge strane, poseduje minerale koji su "nova nafta" 21. veka, što ga čini metom velikih sila.

Odgovor Grenlanda i Danske

Premijer Grenlanda Jens Frederik Nilsen odgovorio je rekavši da je "sada dosta" i opisao ideju američke kontrole nad ostrvom kao "fantaziju", piše BBC.

- Nema više pritisaka. Nema više insinuacija. Nema više fantazija o aneksiji. Otvoreni smo za dijalog. Otvoreni smo za razgovore. Ali to mora da se odvija kroz odgovarajuće kanale i uz poštovanje međunarodnog prava - rekao je

Premijerka Danske Mete Frederiksen izjavila je da "Sjedinjene Države nemaju pravo da anektiraju nijednu od tri nacije u okviru Danskog kraljevstva".

Frederiksen je dodala da je Danska, "a samim tim i Grenland", članica NATO-a i da je obuhvaćena bezbednosnim garancijama Alijanse, kao i da već postoji sporazum o odbrani koji Sjedinjenim Državama daje pristup ostrvu.

(Telegraf Biznis)