Američki naftni giganti demantuju Trampa: Nije ih konsultovao pre operacije u Venecueli - šta se desilo?

Naftni giganti Exxon Mobil, ConocoPhillips i Chevron nisu bili konsultovani o Venecueli ni pre ni posle hapšenja predsednika Nikolasa Madura, rekli su rukovodioci iz industrije za Reuters. Njihova svedočenja protivreče izjavi predsednika Donalda Trampa od nedelje, u kojoj je rekao da je sa sve tri kompanije razgovarao "pre i posle" operacije o ulaganju u tu zemlju.

Četiri izvora su rekla Reutersu da kompanije nisu imale prethodna saznanja o američkom planu i da od uklanjanja Madura nisu vodile nikakve razgovore sa administracijom. Međutim, zvaničnik Bele kuće rekao je u ponedeljak popodne za Newsweek da je Trampova administracija imala razgovore sa više naftnih kompanija.

Teme za vas

Foto: Shutterstock

Zašto je to važno

Iako je hapšenje Madura, koji se u ponedeljak na saveznom sudu u Njujorku izjasnio da nije kriv po optužbama za trgovinu drogom, uglavnom predstavljeno kao pokušaj da se spreči njegovo učešće u narkoterorizmu, administracija nije skrivala energetske motive za stavljanje zemlje pod američku kontrolu dok ne dođe do "bezbedne, odgovarajuće i razborite tranzicije".

Međutim, racija je izazvala kritike na osnovu međunarodnog prava, dok je istovremeno podigla nivo pripravnosti u drugim zemljama Latinske Amerike, kao i na Grenlandu. U isto vreme, Trampove izjave o konsultacijama sa naftnim kompanijama, a ne sa Kongresom, sada su privukle pažnju američkih zakonodavaca, koji veruju da je administracija zaobišla domaće proceduralne uslove za ono što neki smatraju činom rata.

Šta treba znati

Venecuela ima najveće dokazane rezerve nafte na svetu, ali do sada nije uspela da u potpunosti iskoristi svoje prirodno bogatstvo zbog lošeg upravljanja i nedostatka ulaganja, kao i dugogodišnjih sankcija i finansijske izolacije koju su uvele Sjedinjene Države i njihovi saveznici.

Govoreći novinarima u predsedničkom avionu Air Force One u nedelju, Tramp je rekao da je razgovarao sa "svim" naftnim kompanijama pre same racije, ne precizirajući o čemu su ti razgovori bili. Rekao je da američke naftne kompanije "silno žele da uđu" u Venecuelu i da će zemlja uskoro videti "velike investicije" za obnovu posrnule energetske infrastrukture.

- Žele da uđu. I uradiće sjajan posao za narod Venecuele. I predstavljaće nas na pravi način - dodao je.

Foto: Tanjug/AP

Kasnije u ponedeljak, Reuters je izvestio da Trampova administracija planira da se sastane sa rukovodiocima američkih naftnih kompanija kasnije ove nedelje.

Bloomberg je izvestio da američki ministar energetike Kris Rajt planira da se ove nedelje sastane sa rukovodiocima iz naftne industrije kako bi razgovarali o oživljavanju energetskog sektora Venecuele nakon hapšenja Madura, pozivajući se na osobu upoznatu sa tim pitanjem. Rajt bi trebalo da prisustvuje konferenciji Goldman Sachs Energy, Clean Tech & Utilities u Majamiju, gde će biti prisutni rukovodioci kompanija Chevron Corp., ConocoPhillips i drugih. Chevron je trenutno jedini naftni supergigant koji i dalje posluje u toj južnoameričkoj zemlji.

Chevron je u izjavi za Newsweek tokom vikenda naveo da ostaje "fokusiran na bezbednost i dobrobit svojih zaposlenih, kao i na integritet svoje imovine". ConocoPhillips je saopštio da "prati razvoj događaja u Venecueli i njihove potencijalne implikacije po globalno snabdevanje energijom i stabilnost", ali je dodao da bi spekulacije o budućim poslovnim prilikama u toj zemlji bile "preuranjene".

Jedan rukovodilac iz naftne industrije rekao je Reutersu da su kompanije oprezne kada je reč o razgovorima o potencijalnim operacijama u Venecueli tokom grupnih sastanaka sa Belom kućom, pozivajući se na antimonopolska pravila koja ograničavaju konkurente da zajednički dele investicione planove, rokove ili ciljeve proizvodnje.

Šta kažu akteri

Portparol Bele kuće Tajler Rodžers rekao je za Newsweek putem imejla u ponedeljak popodne.

Foto. Shutterstock

- Sve naše naftne kompanije su spremne i voljne da ulože velika sredstva u Venecuelu kako bi obnovile njihovu naftnu infrastrukturu, koju je uništio nelegitimni Madurov režim. Američke naftne kompanije će uraditi neverovatan posao za narod Venecuele i predstavljaće Sjedinjene Države na pravi način - napisao je.

- Imaćemo naše veoma velike američke naftne kompanije, najveće bilo gde u svetu, koje će ući, potrošiti milijarde dolara, popraviti teško oštećenu infrastrukturu, naftnu infrastrukturu, i početi da zarađuju novac za zemlju - rekao je Tramp tokom konferencije za novinare nakon operacije u subotu.

Šta sledi

Neki američki poslovni lideri već planiraju da ispitaju potencijalne investicione mogućnosti u Venecueli nakon uklanjanja Madura. U intervjuu za Business Insider, Čarls Majers, predsednik kompanije Signum Global Advisors, rekao je da grupa od 20 američkih investitora planira da u martu otputuje u tu zemlju kako bi istražila te prilike.

Proizvodnja nafte u Venecueli po godinama

Proizvodnja nafte u Venecueli drastično je oscilirala tokom poslednjih nekoliko decenija. Vrhunac je dostigla krajem devedesetih godina, sa više od 3,4 miliona barela dnevno, ali su godine nedovoljnih ulaganja, sankcija i propadanja infrastrukture dovele do kolapsa na samo 392.000 barela dnevno sredinom 2020. godine, što je najniži nivo ikada zabeležen. Nedavni napori za oporavak podigli su proizvodnju na oko 860.000 barela dnevno u 2024. godini, što predstavlja četvrtu uzastopnu godinu rasta, iako je to i dalje daleko ispod istorijskih maksimuma. Uprkos tome što poseduje najveće dokazane rezerve na svetu, preko 303 milijarde barela, sposobnost Venecuele da te rezerve pretvori u stabilnu proizvodnju i dalje je ograničena političkom nestabilnošću i tehničkim izazovima.

Foto: Shutterstock

Tramp je rekao da očekuje da će velike američke naftne kompanije uložiti milijarde dolara kako bi povećale proizvodnju sirove nafte u Venecueli. Međutim, analitičari iz industrije navode da se te ambicije suočavaju sa ozbiljnim preprekama, uključujući urušenu infrastrukturu i duboku neizvesnost u vezi sa političkom budućnošću Venecuele, njenim pravnim okvirom i dugoročnom politikom SAD.

Dok je Chevron trenutno jedina američka naftna kompanija koja posluje u Venecueli, Exxon Mobil i ConocoPhillips su nekada imali značajne projekte u toj zemlji, pre nego što je bivši predsednik Ugo Čaves nacionalizovao njihovu imovinu pre skoro 20 godina.

Izvoz nafte iz Venecuele po zemljama

Nafta ostaje okosnica venecuelanske ekonomije, čineći oko 25 odsto BDP-a i ogromnu većinu izvoznog prihoda. Godine 2023. Sjedinjene Države bile su najveći kupac, uvezavši robu iz Venecuele u vrednosti od oko 3,8 milijardi dolara, pre svega sirovu naftu. Kina je bila druga sa 739 miliona dolara, a Španija treća sa 670 miliona dolara, od čega je većina takođe bila sirova nafta. Uprkos sankcijama i logističkim preprekama, Venecuela je u proseku izvozila 550.000 barela dnevno u 2024. godini, pri čemu je Azija, uključujući Kinu i Indiju, preuzimala sve veći deo izvoza kako su se američka ograničenja pooštravala. Ova koncentracija naglašava zavisnost Venecuele od nekoliko ključnih tržišta i njenu ranjivost na geopolitičke promene.

Jedna od prepreka za privlačenje američkih naftnih investicija u Venecuelu jeste to što Kina ima prvenstvo nad velikim delom proizvodnje te zemlje.

Foto: Pixabay

Peking je Venecueli pozajmio desetine milijardi dolara kroz sporazume koji zahtevaju da se prihodi od prodaje nafte koriste za otplatu tih zajmova.

Tačan iznos duga nije poznat jer je Venecuela prestala da objavljuje podatke pre više godina, ali bi dug mogao da iznosi i do 10 milijardi dolara, prema Bradu Parksu, direktoru programa AidData na univerzitetu William & Mary.

Kinesko finansiranje bi takođe moglo da zakomplikuje Trampovu širu inicijativu za uticaj u Latinskoj Americi u okviru obnovljene Monroove doktrine. Parks je rekao da je za svaki dolar koji je Vašington obezbedio regionu tokom decenije zaključno sa 2023. godinom, Kina doprinela sa tri dolara.

Da li je venecuelanska nafta nižeg kvaliteta?

Odgovor je, da. Većina rezervi Venecuele, posebno u pojasu Orinoko, sastoji se od teške i ekstra-teške sirove nafte sa niskom API gustinom i visokim sadržajem sumpora. To čini naftu gustom, viskoznom i skupom za preradu u poređenju sa lakšim sortama iz regiona poput Meksičkog zaliva SAD ili Bliskog istoka.

Teška nafta daje manji udeo proizvoda visoke vrednosti, poput benzina i mlaznog goriva, i zahteva složene procese unapređenja, mešanje sa razređivačima i dodatnu obradu vodonikom kako bi ispunila savremene standarde.

Zbog tih faktora, venecuelanska nafta se obično prodaje uz popust na globalnim tržištima i zahteva specijalizovane rafinerijske konfiguracije, što dodatno povećava ekonomske i logističke izazove.

(Telegraf Biznis)