Čadež: Politika,energetika i nedostatak radne snage glavni izazovi za privredu u 2026.

Glavni izazovi sa kojima će se srpska privreda suočiti u 2026. godini su, pored globalnih geopolitičkih kretanja, naša politička situacija budući da se očekuje da godina bude izborna, zatim energetika, kao i nedostatak radne snage, izjavio je danas predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

On je u razgovoru za Tanjug istakao da su pripreme za specijalizovanu izložbu Ekspo 2027 velika prilika za razvoj srpske privrede u 2026. godini, da će poslovanju doprineti i uvođenje 5G mreže u Srbiji, ali i da će se firme u primeni CBAM mehanizma, koja je počela ove godine, suočiti sa nepoznanicama za čije otklanjanje je potrebno da pre svega Evropska unija (EU) donese prateće propise.

Teme za vas

Prema njegovim rečima za očekivati je i okretanje ka novim tržištima, a to su pre svega Azija i Afrika, u čemu je Privredna komora i prošle godine bila veoma aktivna i učestvovala na brojnim sajmovima i privrednim skupovima.

"Izazovi su globalno-politički i na njih možemo malo da utičemo, ali oni su i te kako veliki. Tu je pre svega pozicioniranje same Evrope jer mi pripadamo, da tako kažem, evropskoj ekonomskoj arhitekturi a zemlje EU su nam glavni spoljnotrgovinski partneri. Način na koji će se Evropa izboriti za svoj prostor i za svoju ekonomiju i te kako će značiti i za nas", rekao je Čadež.

Prema njegovim rečima to je nešto što uglavnom ne zavisi od nas ali će veliki izazov biti to što se očekuje da godina bude izborna.

"On se pre svega ogleda u tome što administracija treba da bude brza, efikasna i funkcionalna a to u izbornim godinama često nije slučaj, što potvrđuje ne samo naše iskustvo nego i iskustva mnogih drugih zemalja.

"Tu je bitno da ne stanemo već da radimo sa našim ministarstvima i administracijom veoma aktivno. Zato smo i pokrenuli Centar za poslovne inicijative i brze odgovore, upravo da bismo mogli u realnom vremenu da razgovaramo sa svima za jednim stolom i da vidimo gde je problem. Dakle, ja ne govorim o tome da će ljudi da se fokusiraju na izbore, nego o kapacitetima koje administracija mora da ima da bi se određene stvari dešavale, od građevinskih do uvoznih dozvola, veterinarskih sertifikata i slično", istakao je Čadež.

Kao drugi izazov naveo je energetiku, gde je za Srbiju pitanje svih pitanja rešenje problema sa Naftnom industrijom Srbije i Rafinerijom nafte Pančevo.

Što se energetike tiče ove godine je počela puna primena evropske CBAM takse, odnosno poreza na ugljenik, ali i domaćih zakona usvojenih jesenas, kojima se uvode dva poreza i to porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda i porez na emisije gasova sa efektom staklene bašte.

"O tome moramo i te kako da vodimo računa i mi kao privreda to radimo u veoma dobroj saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine i sa Ministarstvom finansija, jer to zaista može veoma da utiče na poslovanje. Već sada se suočavamo sa određenim vakuumom oko toga šta su naše obaveze", rekao je on.

Dodao je da se vakuum ogleda u tome što Evropska unija kasni sa donošenjem niza podzakonskih akata koji bi trebalo da zaokruže ceo mehanizam i omoguće uvoznicima da proračunaju troškove za robu koju će uvoziti u 2026. godini.

Reč je pre svega o "default" i "benchamark" vrednostima, koje su neizostavni deo formule za izračunavanje visine CBAM troškova, a koji će se koristiti i u nacionalnom zakonodavstvu.

Čadež je istakao da su pojedine evropske kompanije već na neki način obustavile narudžbine, pre svega za januar ove godine, a može da se desi da se to produži na ceo kvartal, zato što nemaju neophodne propise da bi mogle da procene CBAM troškove robe koju uvoze iz zemalja van EU.

"Mi čekamo Evropsku uniju da propiše vrednosti da bi mi mogli da ih unesemo u naše zakonodavstvo, jer moramo da pratimo jedni druge. Tu može da dođe do određenog zastoja, jer kompanije kažu - ne možete nas terati da uvezemo nešto, a da ne znamo koliko će to na kraju da košta. Zamislite da je nešto proizvedeno recimo u oktobru 2025. krenulo logistički da ide u decembru 2025. pa je uvezeno i ocarinjeno u januaru 2026. Ono mora da podleže novim propisima o CBAM i mora da nešto košta a mi ne znamo to nešto šta je", ukazao je on uz ocenu da ta neizvesnost nije dobra za evropsku ekonomiju.

Nedostatak radne snage je problem sa kojim se i Evropa i Srbija suočavaju već nekoliko godina unazad a on se najčešće rešava uvozom radne snage.

Predsednik PKS kaže za Tanjug da je na ovu temu u poslednjih mesec dana razgovarao sa sa predstavnicima više afričkih i centralno-azijskih zemalja, Uzbekistana pre svega.

"Uvoz radne snage je jedno rešenje a drugo da naš sistem obrazovanja prilagodimo tako da školujemo ljude za one poslove koji su potrebni. To je sada izuzetno teško i zato se zalažemo za proširenje sistema dualnog obrazovanja ", istakao je Čadež.

Dugo čekano uvođenje 5G mreže u Srbiju se konačno dogodilo a to je prema Čadežovoj oceni krucijalna stvar za privredu Srbije jer, kako kaže, ovom mrežom se privredi omogućava da ima veoma brzu komunikaciju, platformu u kojoj može da automatizuje svoje proizvodne i logističke procese.

"To je nešto što je osnova za modernu tehnologiju i za industriju 4.0. Ono što je posebno dobro i to želim da napomenem jeste da postoje dve vrste 5G mreža, od kojih je jedna tzv. hibridna koja se bazira na kombinaciji 5G i 4G i tzv. standalone 5G, koja je mnogo brža i pouzdanija, a Srbija se u potpunosti odlučila za nju.

"Kada pogledate globalne igrače, Amerika ima skoro 100 odsto pokrivenost sa standalone i Kina skoro 100 odsto, a Evropa samo 15 odsto. Srbija se odlučila potpuno za standalone mrežu i to je veoma važno jer ona omogućava automatizaciju fabrika na pravi način, mnogo bolju i mnogo bržu i mnogo pouzdaniju nego hibridna mreža. Takođe, omogućava logističkim centrima da uposle 5G infrastrukturu mnogo bolje. Standalone takođe podržava da vi imate takozvanu slajs 5G tehnologiju da možete da izdvojite jedan deo 5G mreže samo za određeni industrijski park ili za određeni industrijski pogon i da imate tu komunikaciju preko 5G-a u svom okruženju, sigurnu, bezbednu, zatvorenu i pouzdanu", pojasnio je on.

Prema njegovim rečima, Srbija možda jeste malo kasnije krenula u realizaciju 5G mreže, ali je uzela najbolju tehnologiju, što će, kako kaže, biti značajna informacija za svakog investitora.

To će, dodao je, u potpunosti biti implementirano u ovoj godini a Privredna komora Srbije i te kako može da pomogne, pa se sa provajderima razgovara o tome kako da se promoviše i napravi neki set podrške našim kompanijama, industrijskim parkovima, proizvodnim pogonima, kako da na najbolji način implementiraju 5G tehnologiju u svoj proizvodni proces jer to donosi produktivnost i konkurentnost.

Ove godine će, prema rečima sagovornika Tanjuga, biti nastavljeno okretanje novim tržištima a to su prvenstveno Azija i Afrika, što je započeto krajem 2024. godine a intenzivno nastavljeno prošle godine, kada su istraživana tamošnja tržišta i razvijani kontakti.

"Ja sam prošle godine šest puta boravio u Kini, na različitim sajmovima. Sa njima imamo sporazum o slobodnoj trgovini, mnogo toga možemo još da uradimo i mislim da će u 2026. godini biti mnogo više prilike da naše kompanije naprave dobre poslove u Kini. Što se Afrike tiče imamo potpisan sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom, koji je ogromno tržište, a nedavno smo mi iz PKS na samitu Srbije i Afrike, imali 27 bilateralnih sastanaka sa njihovim delegacijama" rekao je on.

Dodao je da će kompanija Srbija eksport koju je otvorila i čiji je vlasnik PKS biti zadužena za podsticanje trgovine između tih tržišta, posebno tržišta Afrike i naših izvoznika i proizvođača.

Komentarišući stavove ekonomista koji su u prethodnom periodu istupali sa mišljenjima da bi Srbija trebalo da promeni model privrednog rasta i da se privatne kompanije više uključe u investiranje, Čadež je naveo da su sve investicije dobre i potrebne, i domaće i strane i državne.

To što je stranih prošle godine bilo nešto manje sasvim normalno s obzirom na okolnosti, jer se ni evropska privreda nije stabilizovala ali da očekuje da će ova godina imati bolji efekat kada su strane direktne investicije u pitanju.

"Što se promene modela tiče, pretpostavljam da se misli na to da smo imali neke investicije koje su pre svega radno intenzivne, ali bi trebalo znati da mi više ne živimo u takvoj ekonomiji i to se jednostavno vidi. Vidi se iz našeg izvoza, jer Srbija najviše izvozi softver i ICT usluge, sa jedne strane, a sa druge kada pogledate i automobilski sektor gde imamo najviše stvarnih direktnih investicija i tu su se stvari promenile jer umesto izvoza setova za kablove i slično sada su mnogo više visokotehnološki proizvodi", istakao je on i dodao da smo se pomerili sa radno intenzivne na ekonomiju znanja.

To potvrđuju i centri za istraživanje koje u Srbiji imaju Majkrosoft, Kontinental, Šnajder Elektrik, Dejtabriks.

Prema njegovim rečima potrebne su nam i državne investicije, što se vidi kroz Ekspo 2027, gde država ulaže u infrastrukturu i ceo projekat.

Ova godina je poslednja i ključna godina pripreme za Ekspo, što će, ističe naš sagovornik angažovati praktično sve privredne sektore.

Prvenstveno građevinski jer je potrebno izgraditi kompletnu infrastrukturu, ali i druge od industrije nameštaja do IT-a.

"Građevinski sektor zna da povuče kompletnu privredu i to očekujem i 2026. a kako se bude približavala 2027. uključivaće se hotelijerstvo, znači ugostiteljstvo, IT i industrija građevinskih materijala u smislu lakih materijala za opremanje, elektronika i tako dalje. Ne pruža se često prilika da se takav projekat održava kod vas i da možete da razvijete privredu kroz jedan tako veliki projekat i to je ono po čemu 2026. godina može da bude posebna i da za razliku od mnogih zemalja u Evropi, imamo tu priliku i treba da iskoristimo", zaključio je Čadež.

(Telegraf.rs/Tanjug)