Iza kulisa ponude od 18,8 milijardi evra: Zašto američki naftni giganti „rasparčavaju“ Lukoil izvan Rusije?

Vest da američki naftni gigant Chevron i investicioni fond Quantum Capital Group planiraju zajedničku ponudu za preuzimanje kompletne imovine Lukoila van Rusije, procenjene na 18,8 milijardi evra, na prvi pogled deluje kao još jedan veliki energetski posao. Međutim, ispod površine krije se duboko politička, strateška i geoekonomska operacija koja osvetljava novi odnos Zapada prema ruskoj energetskoj industriji.

Ovo nije klasična akvizicija. Ovo je kontrolisano izvlačenje vrednosti iz ruskog energetskog sistema, uz strogi nadzor američke administracije.

Teme za vas

Zašto baš sada: Ruska imovina kao „toksični kapital“

Od početka rata u Ukrajini, ruske energetske kompanije postale su finansijski i regulatorno toksične za zapadne investitore. Sankcije, ograničen pristup finansijskim tržištima i politički rizik drastično su oborili vrednost njihove međunarodne imovine.

Foto:Shutterstock.com

Lukoil, iako formalno privatna kompanija, u očima Zapada ostaje deo šireg ruskog energetskog ekosistema koji indirektno puni državni budžet Rusije. Upravo zato imovina Lukoila izvan Rusije - rafinerije, terminali, distributivne mreže i udele u projektima - predstavlja retku priliku: vredne resurse koji se mogu izdvojiti bez direktnog ulaganja u samu Rusiju.

Drugim rečima, Zapad želi imovinu, ali bez Rusije.

Chevron: Povratak energije kroz zadnja vrata

Za Chevron, ova ponuda ima jasan strateški smisao. Američke energetske kompanije su se poslednjih godina povlačile iz ruskih projekata, ali to povlačenje je stvorilo prazninu u globalnom lancu snabdevanja.

Kupovinom Lukoilove imovine van Rusije, Chevron dobija gotovu infrastrukturu, pristup tržištima u Evropi, Aziji i Africi, kao i proizvodne kapacitete koji se mogu brzo integrisati u zapadne tokove. To je ekspanzija bez geopolitičkog rizika klasičnog ulaska na novo tržište.

Istovremeno, ovaj potez jača poziciju SAD u globalnoj energetskoj arhitekturi, posebno u trenutku kada Evropa nastoji da trajno smanji zavisnost od ruskih energenata.

Quantum Capital Group: Profit na sankcijama

Uloga Quantum Capital Groupa otkriva drugu stranu ove priče. Investicioni fondovi specijalizovani za krizna tržišta zaradu vide upravo tamo gde politički rizik obara cenu imovine.

Za Quantum, Lukoilova imovina predstavlja klasičan „distressed asset“ - vredna, ali pod pritiskom sankcija i regulatornih neizvesnosti. Ulazak zajedno sa Chevronom smanjuje rizik, dok potencijalni prinos ostaje ogroman.

U suštini, fond se kladi na to da će se posle rata ili stabilizacije odnosa vrednost te imovine višestruko uvećati.

Zašto je uključen Tramp i Ministarstvo finansija

Posebno indikativan detalj je činjenica da je administracija Donalda Trampa obaveštena o pregovorima, a da konačna odluka zavisi od američkog Ministarstva finansija. To jasno pokazuje da se radi o politički osetljivoj transakciji, a ne o pukom tržišnom poslu.

Foto: AI

Bez odobrenja OFAC-a (Kancelarije za kontrolu strane imovine), ovakav dogovor nije moguć. SAD ovde balansiraju između dva cilja: slabljenja ruskog ekonomskog uticaja i sprečavanja da Moskva indirektno profitira od prodaje imovine.

Rok do 17. januara 2026. godine ostavlja dovoljno prostora za političko manevrisanje, ali i pokazuje da Zapad računa na dugoročno restrukturiranje ruske energetske prisutnosti u svetu.

Šta gubi, a šta dobija Rusija

Na prvi pogled, prodaja imovine van Rusije deluje kao gubitak za Lukoil i rusku ekonomiju. Međutim, Moskva se nalazi u poziciji u kojoj zadržavanje te imovine postaje sve skuplje i rizičnije.

Prodajom, Rusija dobija likvidnost, ali gubi strateške poluge uticaja na globalnim tržištima. Dugoročno, ovo znači postepeno izbacivanje ruskih kompanija iz zapadno kontrolisanih energetskih tokova.

To je proces koji ne deluje spektakularno, ali ima trajne posledice.

Energetski rat bez metaka

Ova vest je još jedan dokaz da se rat između Rusije i Zapada vodi i na ekonomskom frontu, daleko od bojišnica. Kupovina Lukoilove imovine van Rusije nije samo investicija - to je geopolitička operacija preraspodele moći.

Ako dogovor bude realizovan, to će biti jasan signal da Zapad ulazi u fazu sistematskog preuzimanja ruskih ekonomskih pozicija tamo gde to sankcije dozvoljavaju. Energetski rat se nastavlja, tiše, sofisticiranije, ali sa dugoročnim efektima koji mogu biti jednako razorni kao i vojni.

(Telegraf Biznis)