Ovo je najveća LAŽ izgovorena prošle godine!

U svetu punom ekonomskih statistika, predviđanja i „pouzdanih prognoza“, jedna je laž posebno uporna, neprijatno otporna na činjenice i u isto vreme - neverovatno duhovita u svojoj naivnosti. Ta rečenica se prolivena ponavljala na konferencijama, u novinskim naslovima i na društvenim mrežama, ali je, kad se makne šum marketinga, završila u korpi istorijskih ekonomskih zabluda.

Najveća laž izgovorena u protekloj godini bila je: „Inflacija je potpuno pod kontrolom i uskoro će nestati sama od sebe.“

Teme za vas

Foto: Shutterstock/CHIEW

Ova tvrdnja je postala svojevrsni ekonomski meme: lep da se čuje, ali potpuno neusklađen sa realnošću kupovne moći običnih ljudi i ponašanjem tržišta u 2025.

Zašto je ova izjava bila toliko popularna?

Ekonomisti i političari vole jednostavne poruke. “Inflacija je pod kontrolom” zvuči kao rečenica iz korporativnog priručnika za samopouzdanje: kratka, optimistična i lako pamtljiva. Ali ekonomija nije Instagram slogan – ona ne nestaje kad je „nekažnjeno lažno ponoviš“.

Tokom godine, potrošačke cene u mnogim delovima sveta nisu se vratile na nivo pre pandemije i globalnih poremećaja lanca snabdevanja, rentabilnost energenata i hrane ostala je nestabilna, a centralne banke su i dalje držale visoke kamatne stope. U takvoj realnosti tvrdnja da je “inflacija pod kontrolom” delovala … pa, otprilike kao da vikneš “sneg je pod kontrolom” dok je tvoj automobil zakopan pod brdom snega.

Ekonomija kao realnost vs ekonomija kao PR kampanja

Najveći problem ove laži nije to što je bila pogrešna, već što je stvorila lažnu udobnost kod potrošača i investitora. Ljudi su počeli da veruju da se mogu vratiti starim navikama trošenja bez konsekvenci. Banke su smatrale da mogu podići kamatne stope da bi „gurnule inflaciju dole“, a potrošači su se pitali zašto im se čini da plate stoje, a cene rastu.

Dok je ova „kontrola inflacije“ bila tema optimističnih govora, u stvarnosti su se kupovna moć i realni prihodi suočavali s erom promenjive dinamike tržišta, ciklusima profitnih marži i nabavnim cenama koje nisu slušale PR kampanje.

Gde smo zapravo bili

Umesto nestajanja, inflacija se ponašala kao onaj dosadni gost koji kaže da će „svratiti na kratko“ i ostaje duže nego što si planirao:

- troškovi stanovanja i najma i dalje su visoki,

- cene prehrambenih proizvoda su ostale iznad očekivanih,

- energetska tržišta i dalje su volatilna,

- kamatne stope centralnih banaka ne padaju rapidno.

Drugim rečima, inflacija nije nestala, ona se samo preselila u nove oblike i dinamike koje niko nije najavio u jednostavnoj rečenici “pod kontrolom je.”

Foto:Telegraf.rs/AI ilustracija/Grok

Kako se prepoznaje ekonomska laž

Ako je neka izjava previše lepa da bi bila istinita, verovatno jeste. Svaka veća ekonomska promena evoluira kroz niz uzroka i posledica, a ne kroz jedinstvenu marketinšku frazu. Inflacija je kao vreme: možeš pokušati da je opišeš jednom rečenicom, ali tvoja dnevna kupovina će ti uvek reći istinu.

Foto: Tanjug/AP

Ova laž je posebno upečatljiva jer nam pokazuje koliko je rast cena postao normalizovan, pa čak i kada je inflacija „slabija“ nego ranije, osećamo je svakodnevno kroz troškove života. Najveća ironija je da su oni koji su najglasnije ponavljali „inflacija je pod kontrolom“ najčešće upravo oni koji najmanje osećaju pad cena u svojim ličnim budžetima.

Istina je u brojevima, a ne u frazama

Iako niko ne voli loše vesti, realnost je da ekonomija ne prati PR kalendar, niti se ključne makroekonomske varijabile potpuno „dobro ponašaju“ samo zato što su lepo sažete u jednoj rečenici. Inflacija se ne upravlja željama i sloganima, već složenim kombinacijama monetarne politike, globalnih tokova, proizvodnje i potrošnje.

Foto: Shutterstock

Najveća laž izgovorena prošle godine bila je laka za pamćenje, ali teško primenjiva na realan ekonomski život. Ako nešto treba zapamtiti iz 2025, to nije da je inflacija nestala, već da ekonomski faktori ne nestaju ako dovoljno jako želiš da ih ignorišeš.

(Telegraf Biznis)