Evropska valuta ponovo spektakularno SKAČE, a nije evro: Dolar se strmoglavljuje, evo šta kažu stručnjaci

Američki dolar je tokom prošle godine izgubio ulogu „sigurne luke“ u periodima globalne nestabilnosti, dok je švajcarski franak dodatno učvrstio svoju poziciju najstabilnije svetske valute, pokazuju analize finansijskih stručnjaka.

Prema ocenama ekonomista, jedan od ključnih razloga za slabljenje dolara jeste činjenica da su Sjedinjene Američke Države same izazvale značajne poremećaje u globalnoj ekonomiji, pre svega u oblasti međunarodne trgovine. Nakon decenija predvođenja liberalizacije tržišta, prosečna carinska stopa na uvoz u SAD porasla je sa 2,3 na čak 14 odsto, što je najviši nivo još od 1939. godine.

Teme za vas

Posledica takve politike bio je i pad vrednosti dolara na svetskim tržištima. Takozvani „grinbek“ je oslabio u odnosu na svih 15 globalno značajnih valuta, a najveći pad zabeležen je prema švedskoj kruni (minus 20 odsto), meksičkom pezosu (minus 16 odsto) i švajcarskom franku (minus 14 odsto). Jedini izuzetak predstavlja japanski jen, prema kojem je pad bio zanemarljiv.

Dolar se, prema procenama analitičara, nije uspeo oporaviti još od aprila 2025. godine, kada su američke carinske stope naglo povećane.

Za Tomasa Štukija, glavnog investicionog direktora Kantonalne banke Sent Galen, pad vrednosti dolara predstavlja jedan od najvažnijih finansijskih događaja prošle godine. Gledano prema trgovinski ponderisanom indeksu, dolar je izgubio oko sedam odsto vrednosti.

S druge strane, švajcarski franak je zadržao stabilnost. Karsten Junijus, glavni ekonomista banke Džej Safra Sarasin, ocenio je da je 2025. godina bila relativno mirna za franak. On je podsetio da je Švajcarska narodna banka u drugom kvartalu prošle godine intervenisala na deviznom tržištu kupujući dolare, ali u, kako je naveo, umerenom i opravdanom obimu.

Evro je prema franku oslabio za jedan odsto, dok je, prema rečima Junijusa, kamatna razlika između franka i evrozone dostigla 2,6 odsto, što predstavlja najveći raspon još od ujedinjenja Nemačke.

U odnosu na franak, britanska funta oslabila je za pet odsto, kineski renminbi za devet odsto, a japanski jen za čak 12 odsto, što analitičari ocenjuju kao značajan gubitak vrednosti. Među malim brojem valuta koje su pokazale relativnu snagu u odnosu na franak nalazi se švedska kruna.

Prema ocenama stručnjaka, monetarna politika je tokom prošle godine imala sporednu ulogu u kretanjima deviznih kurseva, dok su presudni bili trgovinski i geopolitički faktori. Junijus očekuje dodatno, ali blago jačanje švajcarskog franka u odnosu na evro i dolar, prenosi švajcarski list Noje cirher cajtung.

(Telegraf Biznis)