NIS na ivici: Preuzimanje ili prodaja ruskog udela - šta znači kupovina 5 odsto akcija kompanije?

U poslednjih nekoliko dana situacija oko Naftne industrije Srbije (NIS) dobija nove konture, a ključna pitanja su da li će Srbija dodatno kupiti akcije i time jačati svoj uticaj, ili će na kraju doći do prodaje ruske imovine mađarskom MOL-u.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre pet dana izjavio da Srbija ima novca i nameru da kupi bar još 5 odsto akcija NIS-a, naglašavajući da bi to omogućilo državi da bude više od pasivnog akcionara i da ima uvid u finansije i odlučivanje u kompaniji. Ova izjava jasno pokazuje intenciju države da poveća kontrolu nad ključnom energetskom firmom, ali istovremeno ne otkriva da li je krajnji cilj potpuna nacionalizacija ili strateško povećanje učešća pre eventualne prodaje.

Teme za vas

Danas je objavljeno da je Vučić imao sastanak sa rukovodstvom mađarskog MOL-a u vezi sa potencijalnom kupovinom ruskog udela u NIS-u. Ovo ukazuje da su razgovori sa MOL-om i dalje u fokusu, ali sa pozicije Srbije koja želi da osigura što veći uticaj na upravljanje i strateške odluke u kompaniji.

Foto: Tanjug/Amir Hamzagić

Analitičar Nebojša Obrknežev ocenjuje da bi najbolje rešenje bilo da Srbija kupi 22 odsto ruskog udela i postane većinski vlasnik NIS-a. Time bi država dobila potpunu kontrolu nad poslovanjem, strategijom i profitom kompanije, a MOL bi ostao partner, ali ne i odlučujući vlasnik. Ovo je značajan momenat jer bi omogućio Srbiji da kombinuje strateški interes nacionalne sigurnosti i energetsku nezavisnost sa finansijskim potencijalom kompanije.

U kontekstu dodatne kupovine od 5 odsto akcija, izjava predsednika znači da država sada postavlja temelje za povećanje vlasničkog udela i pozicioniranje u pregovorima sa MOL-om. Radi se o simboličnom, ali i strateškom potezu: pokazuje da Srbija ne planira da ostane marginalni akcionar i da je spremna da u narednom periodu aktivno utiče na ključne odluke u NIS-u, smatraju analitičari.

Foto: Shutterstock

Sve ovo stavlja Srbiju u delikatnu poziciju između dve opcije - prodaje ruskog udela MOL-u ili nacionalizacije kompanije uz preuzimanje većinskog vlasništva. Ako država odluči da kupi veći paket akcija i zadrži strateško pravo odlučivanja, put ka nacionalizaciji postaje realniji, dok bi bilo kakva kompenzacija MOL-u signalizirala stratesku saradnju i moguće delimično preuzimanje ruskog udela.

Na kraju, jasno je da Srbija danas više nego ikada drži ključeve odluke o budućnosti NIS-a. Svaka kupovina akcija, svaki sastanak sa MOL-om i plan za ruski udeo direktno oblikuje pitanje ko će u budućnosti odlučivati o jednoj od najvažnijih energetskih kompanija u zemlji.

(Telegraf Biznis)