Poziv "iz banke" koji može skupo da vas košta: Samo jedan klik je dovoljan

Iako se kod nas stalno govori o zaštiti potrošača, jedna vrsta prevare i dalje lako prolazi – ona koja se oslanja na strah i poverenje u banke.

Britanski „Gardijan“ piše o novoj prevari u kojoj novac s računa ne odlazi direktno – dovoljno je samo jedno odobrenje ili klik, posle čega računi ostaju prazni. Prevaranti se predstavljaju kao zaposleni u banci i sve češće koriste sofisticirane metode kako bi prevarili građane.

Teme za vas

Kako funkcioniše prevara

• Vlasnik računa dobija poziv od osobe koja se predstavlja kao službenik banke.
• Prevarant zna lične podatke – ime, adresu ili poštanski broj – i traži da ih samo potvrdite.
• Potom proverava nedavne kupovine i tvrdi da su neka plaćanja „sumnjiva“.
• Žrtva dobija zvaničnu notifikaciju banke (npr. zahtev za dodavanje kartice u „Epl pej“ ili „Gugl pej“) ili jednokratni kod putem SMS-a ili aplikacije.
• Pod pritiskom i strahom da će izgubiti novac, korisnik odobrava zahtev ili diktira kod.
• Na taj način prevaranti dodaju karticu žrtve u svoj digitalni novčanik i vrlo brzo mogu isprazniti račun kupovinom skupih telefona, elektronike ili brendirane odeće.

Stručnjaci upozoravaju da ova prevara funkcioniše jer žrtva misli da „štiti svoj novac“. Poruke tipa „Ne delite kod ni s kim“ često se ignorišu i gube efekat.

Saveti stručnjaka

• Banke nikada ne traže od klijenata da odobre transakcije ili diktiraju kodove.
• Ako vas neko pozove i kaže da je iz banke, prekinite razgovor i pozovite banku preko zvaničnog broja.
• Nikada ne delite jednokratne kodove.
• Pratite transakcije i uključite obaveštenja u bankarskoj aplikaciji.
• Ako sumnjate da ste prevareni, odmah kontaktirajte banku i nadležne institucije.

Rast prevara u Srbiji

Podaci pokazuju da se broj internet i finansijskih prevara u Srbiji značajno povećava. Nacionalni centar za prevenciju bezbednosnih rizika objavio je da su građani u prvih devet meseci 2024. prevareni za više od 54 miliona dinara, uglavnom putem fišinga na društvenim mrežama. Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal podneto je više od 2.500 zahteva za istragu.

(Telegraf Biznis)