EPS planira izgradnju šest solarnih elektrana: Ovo su detalji

Elektroprivreda Srbija (EPS) planira izgradnju šest solarnih elektrana snage 1GW uz 200 MW sistema baterijskog skladištenja, navedeno je u analizi Udruženja obnovljivi izvori energije (OIE) Srbija "Kako elektroprivrede u regionu razvijaju vetroparkove i solarne elektrane".

Kako je navedeno, prve državne vetroelektrane u regionu su snage 50-70 MW, a neke elektroprivrede već imaju desetogodišnje iskustvo u razvoju ovih projekata

Teme za vas

Krajem 2025. godine u probni rad pušten je kompletan vetropark Kostolac snage 66 MW, čime je Elektroprivreda Srbije prvi put u svojoj istoriji počela da koristi vetar kao izvor energije.

Nekoliko meseci ranije, u probni rad puštena je i solarna elektrana Petka (10 MW), pa se EPS pridružio sve većem broju elektroprivreda u svetu koje ulaze u razvoj energije vetra i sunca.

Vetropark Kostolac, instalisane snage 66 megavata i solarna elektrana Petka od 10 megavata zajedno su doneli 76 megavata obnovljive energije u sistem.

Nekadašnje odlagalište uglja pretvoreno je u polje vetroturbina, dok je iscrpljeni kop postao solarni park, pa je prostor koji je decenijama bio simbol rudarske industrije sada postao simbol energetske tranzicije.

VE Kostolac sastoji se od 20 Siemens Gamesa vetrogeneratora.

Vrednost investicije je 144 miliona evra, a finansirana je kreditom Nemačke razvojne banke (kfW) i bespovratnom donacijom Evropske unije (30 miliona evra) i sredstvima EPS.

Vetropark Kostolac se nalazi u sistemu podsticaja (feed in tarifa).

EPS već poseduje fotonaponsku elektranu Brana Lazići u Zaovinama snage 330 kW koja je operativna od 2017. godine.

U planu EPS-a je izgradnja šest solarnih elektrana snage 1GW uz 200 MW sistema baterijskog skladištenja.

Kako je navedeno, nakon dugog perioda oslanjanja na ugalj i velike hidroelektrane, elektroprivrede regiona počele su da razvijaju vetroparkove i solarne elektrane, a mnoge već imaju desetogodišnje iskustvo u razvoju ovih projekata.

Kako pokazuje analiza OIE Srbija, razvoj ovih projekata u regionu značajno se razlikuje u izboru tehnologija i dinamici razvoja i izgradnje.

Zajedničko im je da su prve državne vetroelektrane snage 50-70 MW, dok su solarne elektrane uglavnom povezane na distributivni sistem električne energije, a finansije uglavnom dolaze iz sličnih izvora - kredita međunarodnih finansijskih institucija, grantova EU i sopstvenih sredstava.

Slovenija nema nijednu vetroelektranu u državnom vlasništvu, a ni privatni sektor ne beleži značajniji razvoj projekata vetroenergije.

Istovremeno, Slovenija planira izgradnju najveće plutajuće solarne elektrane u Evropi.

Kako je navedeno, ni Albanija ne zaostaje u inovacijama, postavljanjem solarnih panela na površinu brane hidroelektrane, što takođe radi i Crna Gora.

Severna Makedonija je prva u regionu pustila u rad vetroelektranu, uz ambiciozne planove na polju solarne energije.

Kako je navedeno, Crna Gora trenutno nema nijedan zeleni megavat u državnom vlasništvu, ali bi već u 2026. godini, kada u probni rad bude puštena VE Gvozd i elektrane iz ambicioznog projekta Solari, mogla da preuzme lidersku poziciju prema kriterijumu procentualnog ućešća OIE projekata.

(Telegraf.rs/Tanjug)