Odbor za poljoprivredu podržao nacrt strategije za razvoj poljoprivrede do 2034. godine

Skupštinski Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu podržao je na današnjoj sednici nacrt Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period od 2025-2034. godine, koja za glavni cilj ima obnovu prehrambenog suvereniteta Srbije.

Koordinatorka izrade nacrta Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, prof. dr Tatjana Brankov istakla je na sednici da je opšti cilj ovog dokumenta obnova prehrambenog suvereniteta Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva, povećanje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora i postizanje održivog razvoja ruralnih područja.

Teme za vas

- Ovaj nacrt donosi promenu konceptualnog okvira poljoprivredne politike. Ova promena koncepta nije kozmetička, već suštinska. Do sada je poljoprivredna politika u velikoj meri bila usmerena na kratkoročne mere i reagovanja na krize - rekla je Brankov.

Istakla je da novi nacrt strategije polazi od pristupa u kojem se agrarni sistem transformiše tako da istovremeno obezbeđuje dovoljne količine zdravstveno bezbedne hrane, ekonomsku održivost proizvođačima, zaštitu prirodnih resursa i pozitivne ishode po zdravlje stanovništva uz jačanje održljivosti sistema na klimatske i druge spoljne šokove.

- Ova promena koncepta omogućava pomeranje fokusa sa pojedinačnih mera na jasno definisane ishode, jaču povezanost sa Evropskim međunarodnim okvirom kao i unapređenje veze između znanja, naučno-istraživačkog rada i poljoprivredne prakse - rekla je Brankov.

Ona je navela da novi nacrt strategije predviđa i modernizaciju pijaca, koje treba da postanu savremeni centri za prodaju i plasman proizvoda domaćeg porekla, kao i uspostavljanje mehanizama za veću transparentnost u formiranju cena, uključujući imenovanje zaštitnika građana za hranu, kao i da strategija predviđa posebnu podršku nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima, i primenu "de-minimis" podrške poljoprivrednicima, kao fleksibilnog instrumenta za reagovanje u slučajevima sezonskih tržišnih poremećaja.

- Značajna novina je i iniciranje izrade nacionalnog programa generacijske obnove u poljoprivredi, kao ključnog instrumenta podrške mladima u ruralnim područjima - navela je ona.

Kaže da se tokom izrade ove strategije tim vodio idejom da analiza postojećeg stanja u poljoprivredi treba da bude potpuno transparentna i da otvoreno pokaže slabosti i potencijale agrarnog sistema.

- U poslednjoj deceniji se beleži pad samodovoljnosti u svim kategorijama poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, osim u uljaricama. Posledično smanjuje se i pokrivenost uvoza izvozom, indeks konkurentnosti kod najvažnijih grupa proizvoda je rapidno opao i jasno se uočava asimetrija između proizvođačkih i maloprodajnih nivoa cena kod gotovo svih proizvoda - upozorila je Brankov.

Istakla je i to da je analiza indeksa produktivnosti pokazala da je Srbija u analiziranom periodu zabeležila prosečan godišnji pad ukupne faktorske produktivnosti od 1,1 odsto, što je drastično odstupanje od prosečnog rasta od 0,1 odsto na nivou Evrope.

- Ono što je dobro jeste da je naša poljoprivreda konzistentno tehnički efikasna, što znači da efikasno koristimo raspoložive resurse - rekla je Brankov.

Odbornicima su predstavljeni i podaci Uprave za veterinu koji pokazuju smanjenje uvoza mesa i mleka u odnosu na 2024. godinu.

Nasuprot dugoročnim trendovima za prošlu deceniju, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Predrag Rojević je rekao da je uvoz mleka u 2025. godini iznosio 52.800 tona, dok je u 2024. uvezeno 66.700 tona.

Kako je naveo, izvoz mleka, koji je u 2024. iznosio 64.762 tona, u 2025. godini dostigao je 61.700.

To znači, kaže, da je bilans ove godine oko 9.000 tona u korist izvoza, za razliku od 2024. godine kada je uvezeno oko 2.000 tona mleka više nego što je izvezeno.

Prema podacima koje je Rojević naveo, zbirno je u 2025. godini uvezeno 54.900 tona mesa svih kategorija (mimo prerađevina), dok je u 2024. godini uvezeno 66.000 tona mesa.

(Telegraf Biznis/Tanjug)