RADNICI U NEMAČKOJ RAZOČARANI: Poslodavci odbili povećanje minimalne satnice na 15 evra

Stručnjaci su na javnoj raspravi Odbora za rad i socijalna pitanja u Bundestagu diskutovali o predlozima Zelene stranke i Leve stranke za povećanje minimalne satnice na 15 evra po satu, kao i o uvođenju referentne vrednosti od 60 odsto medijalne bruto plate radnika sa punim radnim vremenom, kako je propisano Direktivom EU o minimalnoj satnici. Predložena referentna vrednost trebalo bi da bude donja granica zakonske minimalne satnice u Nemačkoj.

Predlozi su naišli na oštro protivljenje Saveza nemačkih udruženja poslodavaca (BDA), Saveza nemačkih zanatlija (ZDH) i profesora Gregora Thüsinga sa Univerziteta u Bonu.

Teme za vas

Steffen Kampeter, generalni direktor BDA, istakao je da je nemački zakon o minimalnoj satnici već dokazao svoju vrednost zahvaljujući nezavisnim odlukama Komisije za minimalnu satnicu. Sličnog stava bio je i Jan Dannenbring iz ZDH, koji smatra da određivanje plata treba da ostane u nadležnosti socijalnih partnera, a ne politike. Profesor Thüsing upozorio je da bi zakonsko uvođenje referentne vrednosti narušilo ustavno pravo na kolektivno pregovaranje.

Sa druge strane, ekonomisti i nezavisni stručnjaci, među kojima Malte Lübker iz Instituta za ekonomska i društvena istraživanja Zaklade Hans Böckler i profesor Tom Krebs sa Univerziteta u Mannheimu, podržali su uvođenje referentne vrednosti od 60 odsto. Oni smatraju da bi to ojačalo legitimitet Komisije za minimalnu satnicu, uskladilo nemačko zakonodavstvo sa EU direktivama i povećalo pravnu sigurnost prilikom prilagođavanja minimalne satnice.

Profesor Krebs je istakao da je uvođenje referentne vrednosti razumno i da omogućava Komisiji da svoje odluke donosi transparentnije i u skladu sa evropskim standardima. Lübker je dodao da bi to stvorilo jasniju pravnu osnovu i dodatno osnažilo autoritet Komisije.

Sa aspekta sindikata, Stephan Körzell iz Nemačke konfederacije sindikata (DGB) ocenio je da je uvođenje kriterijuma od 60 odsto medijalne plate važan korak ka minimalnoj satnici koja sprečava siromaštvo. On je naglasio da bi ovakva izmena povećala pravnu sigurnost i smanjila neizvesnost u vezi sa budućim odlukama o prilagođavanju minimalne plate.

Međutim, predstavnici poslodavaca i pojedini stručnjaci upozoravaju da bi politička intervencija u određivanje minimalne satnice bila štetna. Kampeter je rekao da minimalna satnica nije instrument socijalne politike, već donja granica plate koja odražava produktivan rad i učinak zaposlenih. Dannenbring je dodao da bi stalno politizovanje minimalne satnice oslabilo kolektivno pregovaranje i moglo dovesti do neželjenih efekata, poput preferiranja posla za minimalnu satnicu umesto kvalifikovanog obrazovanja.

Profesor Thüsing smatra da bi uključivanje referentne vrednosti u zakon ugrozilo nezavisnost Komisije za minimalnu satnicu i da su porezne olakšice, dodatno stručno usavršavanje i drugi tržišni instrumenti bolja rešenja za povećanje prihoda radnika sa niskim platama.

Stručnjaci iz sindikata odbacuju tvrdnje da minimalna satnica negativno utiče na obrazovanje mladih, napominjući da se zakonom ne obuhvataju osobe mlađe od 18 godina. Profesor Maria Bossler iz Instituta za istraživanje zapošljavanja (IAB) ocenjuje da bi nedostatak donje granice od 60 odsto mogao tokom ekonomskih kriza ugroziti stabilnost zaposlenosti.

Lübker i Krebs naglašavaju da Komisija za minimalnu satnicu već koristi kriterijum od 60 odsto u svom poslovniku, ali da zakon još nije usklađen sa tim, što stvara jaz između pravne regulative i stvarne prakse, potencijalno ugrožavajući legitimitet odluka Komisije.

(Telegraf Biznis/Fenix)