Plate do 3.000 evra, ali radnika nema: Komšije traže oko 30.000 stranaca

Zastareo sistem zapošljavanja i demografski pad guraju zemlju ka sve većem oslanjanju na strane radnike - Crnoj Gori potrebno više od 30.000 ljudi

Crna Gora se već godinama suočava sa ozbiljnim nedostatkom radne snage, a odluka Vlade da primi skoro 30.000 stranih radnika ocenjena je kao nužna mera, ističe politički analitičar Predrag Zečević za RTV Podgorica.

Teme za vas

- To je jedna strana priče, a druga je da je sistem izdavanja radnih dozvola u Crnoj Gori zastareo. U Hrvatskoj i Sloveniji, na primer, taj proces funkcioniše pametnije - države zajedno sa privrednim komorama određuju koja zanimanja nedostaju i koliko kvota treba odobriti na tromesečnom, šestomesečnom ili godišnjem nivou - objašnjava Zečević.

On upozorava da Crna Gora već sada ima ozbiljne demografske izazove, koji će se dodatno pogoršavati kako zemlja bude napredovala ka članstvu u Evropskoj uniji. S druge strane, iz sektora turizma poručuju da posla ima, ali da domaća radna snaga sve ređe bira ovu delatnost.

Potpredsednik Odbora za turizam i ugostiteljstvo Privredne komore Crne Gore Luka Bulatović ističe da mnogi ljudi radije biraju državne poslove jer su manje zahtevni, dok vredni i ambiciozni stručnjaci ne bi smeli da propuste priliku u turizmu, koji predstavlja ključnu granu crnogorske privrede.

Iako su plate u turizmu među najvišima u zemlji, problem, kako navodi, leži u nedovoljnom ulaganju u dugoročno zapošljavanje i zadržavanje domaćih radnika.

- Potrebna je bolja koordinacija između državne uprave i privrede kako bi se zajednički pronašla održiva rešenja. Privreda sama ne može da reši ovaj problem - upozorava Bulatović.

Sagovornici zaključuju da će, bez reforme sistema zapošljavanja, boljeg planiranja i ozbiljnijih ulaganja u domaću radnu snagu, Crna Gora sve više zavisiti od uvoza stranih radnika, dok će domaći kadar nastaviti da traži sigurnije i manje zahtevne poslove.

Nedostatak zanatlija

Podsetimo, krajem prošle godine objavljeni su podaci koji ukazuju na veliki paradoks na crnogorskom tržištu rada: zanatske profesije nikada nisu bile bolje plaćene, ali nikada nije bilo manje zanatlija. Građevinske i tehničke profesije dostižu zarade od 2.000 do 3.000 evra, dok pojedini majstori, poput keramičara, po jednom angažmanu mogu da zarade i više od 5.000 evra. Uprkos tome, Crna Gora je tokom 2023. godine morala da izda gotovo 4.800 radnih dozvola samo za osnovne građevinske poslove.

(Telegraf Biznis/Kamatica)