Vetar i sunce nadmašili fosilna goriva u proizvodnji električne energije u EU

Vetrogeneratori i solarni paneli prvi put su u 2025. proizveli više električne energije u Evropskoj uniji nego fosilna goriva, pošto su vetar i sunce proizveli rekordnih 30 odsto energije u EU, dok su fosilna goriva učestvovala sa 29 odsto, saopštilo je danas Udruženje Obnovljivi izvori energije (OIE) Srbije.

Kako su naveli, pre samo pet godina, taj odnos je bio značajno na strani fosilnih goriva i ona su proizvodila 37 odsto električne energije, dok su vetar i sunce bili zaslužni za 20 odsto.

Teme za vas

Naglašavaju i da je izveštaj European Electricity Review koji je danas objavio istraživački centar Ember, pokazao da je ugalj u 2025. dosegao novi istorijski minimum od 9,2 odsto, dok je pre deset godina obezbeđivao gotovo četvrtinu električne energije u EU.

U 19 zemalja EU, proizvodnja uglja je na nuli ili ispod pet odsto, a pad je zabeležen čak i u Nemačkoj i Poljskoj, gde je proizvodnja dostigla istorijski minimum.

U izveštaju piše i da je solar u 2025. porastao više od petine četvrtu godinu zaredom, odnosno proizveo je rekordnih 13 električne energije u EU u što je više od uglja i hidroenergije.

Ember ističe da su sve zemlje EU zabeležile rast solarne proizvodnje u odnosu na prethodnu godinu, kao i da je solar je obezbedio više od petine električne energije u Mađarskoj, Grčkoj, Španiji, Holandiji i na Kipru.

"OIE obezbedili su gotovo polovinu električne energije u EU (48 odsto), dok su neuobičajeni vremenski uslovi smanjili hidroenergiju za 12 odsto, a vetar za dva odsto, ali su povećali proizvodnju solarne energije. Vetar je ostao drugi po veličini izvor električne energije u EU sa 17 odsto, nadmašivši gas", navedeno je.

Precizira se i da su vetar i sunce proizveli više električne energije od svih fosilnih izvora u 14 od 27 zemalja EU u 2025.

Izveštaj pokazuje i da je proizvodnja gasa porasla osam odsto u 2025, uglavnom zbog smanjene proizvodnje hidroenergije, ali da je ipak gas i dalje u dugoročnom padu u EU i u prošloj godini je bio 18 odsto ispod svog poslednjeg vrhunca iz 2019. godine.

Porast upotrebe gasa povećao je račun za uvoz tog energenta za elektroenergetski sektor EU na 32 milijarde evra u 2025, što je 16 odsto više nego prethodne godine.

"Ovo je prvi porast troškova uvoza gasa za električnu energiju od energetske krize 2022, pri čemu su Italija i Nemačka platile najviše. Sati sa najvećom potrošnjom gasa izazvali su skokove cena električne energije i prosečne cene za te sate su porasle 11 odsto u EU u poređenju sa 2024", ističe se u izveštaju.

(Telegraf Biznis/Tanjug)