Hladan tuš: Ovo je zemlja sa najvećim javnim dugom u regionu Zapadnog Balkana

Prema najnovijim tromesečnim podacima Evropske komisije, Albanija se, uprkos smanjenju u poslednjim godinama, pozicionira među zemljama sa najvišim nivoom javnog duga u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) u regionu Zapadnog Balkana, odmah iza Crne Gore.

Prema podacima za treće tromesečje 2025. godine, javni dug Albanije dostigao je 53,5 odsto BDP-a, što zemlju svrstava na drugo mesto na zapadnom Balkanu, odmah iza Crne Gore, gde taj pokazatelj iznosi 58,6 odsto BDP-a.

Teme za vas

"Poređenje sa drugim zemljama u regionu odražava značajne promene u fiskalnim pristupima i makroekonomskim kretanjima u odnosu na prethodni period. Severna Makedonija zabeležila je javni dug od 50,3 odsto BDP-a, dok je Srbija, koja ima veću ekonomiju, zabeležila dug od 43 odsto BDP-a. Bosna i Hercegovina i Kosovo imaju niže nivoe - 26,4 odsto, odnosno 16 odsto BDP-a", prenosi MIA pozivajući se na izveštaj Monitora.

Izveštaj Evropske komisije ističe da javni dug ostaje jedan od glavnih pokazatelja makroekonomske održivosti, jer odražava fiskalne rezultate zemalja i njihovu sposobnost da upravljaju javnom potrošnjom u izazovnim vremenima, javlja Fena.

U Albaniji je nivo javnog duga i dalje iznad proseka nekoliko ekonomija u regionu, iako ispod nivoa zemalja sa većim fiskalnim opterećenjem, poput Crne Gore.

U svojoj analizi Evropska komisija navodi da su na nivo javnog duga uticali različiti faktori, uključujući fiskalne mere preduzete tokom perioda ekonomskog oporavka nakon kriza, kao i potrebu za podrškom javnim uslugama.

Dok su potrošnja i domaća tražnja i dalje glavni faktori koji doprinose ekonomskom rastu, održavanje duga na održivim nivoima i dalje predstavlja izazov za zemlje kandidatkinje, što zahteva pažljivo balansiranje između ulaganja i fiskalnih mera.

Za manje ekonomije u regionu, globalni spoljni uslovi, troškovi servisiranja duga i širenje kapitalne potrošnje faktori su koji direktno utiču na nivo javnog duga.

Izveštaj naglašava da su za zemlje koje teže bližoj integraciji sa Evropskom unijom upravljanje dugom i jačanje fiskalne strukture ključni za obezbeđivanje dugoročne makroekonomske stabilnosti.

(Telegraf Biznis/Biznis.ba)