Neočekivani obrt: Cene nafte strmoglavo pale - evo zašto se to desilo!

Cene nafte strmoglavo su pale u ponedeljak za oko pet odsto, nakon što je američki predsednik Donald Tramp izjavio da Iran „ozbiljno razgovara“ sa Vašingtonom, što je signalizovalo smirivanje tenzija sa članicom OPEK-a i ublažilo strahovanja od mogućih poremećaja u snabdevanju, preneo je Rojters.

Cena barela sirove nafte Brent pala je za 3,63 dolara, odnosno 5,2 odsto, na 65,69 dolara, dok je američka WTI nafta (West Texas Intermediate) pojeftinila za 3,60 dolara, ili 5,5 odsto, na 61,61 dolar po barelu.

Teme za vas

Do ovog pada došlo je nakon što su i Brent i WTI u januaru zabeležili najveći mesečni rast još od 2022. godine, jer su tokom tog perioda strahovanja od vojnog udara na Iran držala cene na visokom nivou. Cena Brenta je u januaru porasla za 16 odsto, dok je WTI ojačao za 13 odsto.

Analitičar UBS-a Đovani Staunovo ocenio je da su na pad cena uticali izostanak dalje eskalacije napetosti na Bliskom istoku, kao i smanjeni poremećaji u snabdevanju u Sjedinjenim Američkim Državama i Kazahstanu.

Tramp je u subotu izjavio novinarima da Iran „ozbiljno razgovara“, samo nekoliko sati nakon što je najviši iranski bezbednosni zvaničnik Ali Laridžani potvrdio da su u toku pripreme za pregovore. Američki predsednik je ranije u više navrata pretio Iranu vojnom intervencijom ukoliko ne pristane na nuklearni sporazum ili nastavi sa nasiljem nad demonstrantima.

Upravo su, prema rečima analitičarke kompanije Filip Nova, Prijanke Sačdeve, te stalne pretnje tokom januara održavale visoke cene nafte.

Pad cena dodatno je podstaknut širokom rasprodajom na robnim tržištima, predvođenom snažnim gubicima cena zlata i srebra, što analitičari delimično pripisuju jačanju američkog dolara.
„Jači dolar čini naftu denominovanu u američkoj valuti skupljom za kupce van SAD-a, što dodatno pritiska cene“, navela je Sačdeva.

Nakon smirivanja napetosti na Bliskom istoku, u fokus se ponovo vratila i zabrinutost da bi globalna ponuda nafte mogla premašiti potražnju. Na sastanku održanom u nedelju, savez OPEK+ odlučio je da zadrži nepromenjen nivo proizvodnje za mart.

Podseća se da je ova grupacija još u novembru zamrzla planirana povećanja proizvodnje u periodu od januara do marta 2026. godine, zbog sezonski slabije potrošnje.

Analitičari Kapital ekonomiksa upozorili su u belešci od 30. januara da „geopolitički rizici prikrivaju fundamentalno medveđe tržište nafte“.

„Istorijsko iskustvo prošlogodišnjeg dvanaestodnevnog rata, uz dobro snabdeveno tržište, nastaviće da vrši pritisak na cenu Brenta do kraja 2026. godine“, navodi se u njihovoj analizi.

(Telegraf Biznis)