Tužan prizor megaprojekta bivše Jugoslavije: Plaćen 560 miliona, a pogledajte kako sada izgleda

U subotu, 8. februara, obeležava se još jedna godišnjica Zimskih olimpijskih igara Sarajevo 1984, a tim povodom pažnja ljubitelja sporta ponovo je usmerena na jednu od najpoznatijih olimpijskih lokacija bivše Jugoslavije – bob-stazu na Trebeviću.

Istovremeno, svet se priprema za nove Zimske olimpijske igre koje će biti održane u Milanu i Kortini d’Ampeco, a koje se zvanično otvaraju 6. februara 2026. godine.

Teme za vas

Izgradnja i troškovi

Bob-staza na Trebeviću projektovana je 1981. godine, a završena i otvorena 30. septembra 1982, kao deo priprema za ZOI 1984. godine.

Ukupni troškovi izgradnje iznosili su 563.209.000 jugoslovenskih dinara, što je tada procenjeno na oko 8,5 miliona dolara. U današnjim okvirima, to bi iznosilo približno 28,5 miliona dolara, odnosno oko 24 miliona evra.

Staza je bila simbol moderne sportske infrastrukture i jedna od najatraktivnijih olimpijskih borilišta tog vremena.

Dizajn i testiranja

Kompleks je projektovao slovenački arhitekta Gorazd Bučar, sa idejom da objekat zauzima što manju površinu i da se može koristiti i nakon Olimpijskih igara. Staza je mogla da se podeli u tri segmenta za trening i rekreativnu upotrebu.

Tokom testiranja pred Olimpijadu obavljeno je 1.246 vožnji, zabeležena su četiri prevrtanja i samo jedna teža povreda. Međunarodne federacije ocenile su stazu kao bezbednu, brzu i tehnički zahtevnu.

Olimpijska takmičenja 1984.

Na ZOI 1984. na Trebeviću su se takmičili sportisti iz Istočne i Zapadne Nemačke, Sovjetskog Saveza, Italije i drugih zemalja. Posebno su se istakli takmičari iz Istočne Nemačke, koji su osvojili veliki broj medalja u bobu i sankanju.

Nakon Olimpijade, staza je neko vreme korišćena za takmičenja Svetskog kupa, ali je tokom ratnih dešavanja devedesetih godina teško oštećena i izgubila sportsku funkciju.

Od sporta do grafita

Danas je staza, duga oko 1.570 metara, konstrukciono očuvana, ali se više ne koristi za zimske sportove. Nema leda, rashladni sistemi i startne kućice su uništeni, a prostor je prekriven grafitima.

Lokacija je postala turistička atrakcija i čest ambijent za snimanja i ekstremne sportove, više zbog estetike propadanja nego sporta.

Pokušaji obnove i letnji treninzi

Nakon deminiranja terena 2014. godine, započeti su ograničeni radovi na obnovi za potrebe letnjih treninga. Sportisti iz BiH, Srbije, Hrvatske, Slovenije, Slovačke, Poljske i Turske počeli su da koriste stazu, koja je postala regionalni trening-centar za klizne sportove.

Ipak, potpuna obnova za zimska takmičenja i dalje je neizvesna zbog velikih troškova rekonstrukcije rashladne infrastrukture.

Olimpijsko nasleđe i neostvareni planovi

U okviru potencijalne kandidature Barselone za ZOI 2030, 2022. godine razmatrana je obnova kompleksa, ali plan nije realizovan.

Godine 2025. postavljena je edukativna staza „Olympic Story“, sa 13 tabli i QR kodovima koji podsećaju na Sarajevsku olimpijadu.

Beograd i neostvareni san o Olimpijadi

Podstaknut uspehom Sarajeva 1984, Beograd se sredinom osamdesetih kandidovao za domaćina Letnjih olimpijskih igara 1992. Iako je ušao u završni krug glasanja, domaćinstvo je na kraju pripalo Barseloni.

Ta kandidatura ostala je zapamćena kao jedan od najvećih, ali neostvarenih snova jugoslovenskog sporta.

(Telegraf Biznis/Nezavisne)