Veronika se samo javlja na telefon i zarađuje oko 2.500 evra mesečno: Da li je ovo posao iz snova?

Sve više Balkanaca razmišlja o napuštanju klasičnog radnog odnosa i pokretanju sopstvenog posla, pa raste interes za takozvane pasivne ili poluautomatske izvore zarade.

Mnogi građani traže modele poslovanja koji ne zahtevaju veliki broj zaposlenih niti svakodnevno fizičko prisustvo. Posebno su popularni poslovi vezani za iznajmljivanje prostora, digitalne usluge i automatizovane sisteme, jer omogućavaju fleksibilnost i stabilniji prihod.

Teme za vas

Uspeh u „dosadnom“ poslu

Preduzetnica Veronika iz inostranstva pokazuje da i „dosadan“ posao može biti veoma profitabilan. Ona vodi urbana samouslužna skladišta sa popunjenošću od čak 99% i mesečnom dobija neto platu oko 2.500 evra.

Na prvi pogled, iznajmljivanje skladišnog prostora u gradu deluje monotono. Ali poslovni rezultati pokazuju suprotno: sistem funkcioniše bez prodaje robe, kuhinja i gotovo bez zaposlenih, a donosi stabilan prihod.

Veronika je u ovaj sektor ušla još 2015. godine. Danas upravlja sa tri skladišna centra, a uspeh joj leži u jednostavnoj organizaciji, snažnoj tehnološkoj podršci i pažljivo odabranim lokacijama.

Za razliku od klasičnih poslova, Veronikin sistem je gotovo potpuno automatizovan. Njene dnevne obaveze svode se na telefonsku komunikaciju sa klijentima, rešavanje tehničkih problema i obradu novih prijava. Ceo proces iznajmljivanja odvija se online, dok obilazak skladišta može da se organizuje na daljinu.

- Vrata otvaram putem softvera, klijent ulazi, a ja mu objašnjavam: "Ovo je skladište broj 130, površine dva kvadratna metra" - objašnjava Veronika.

Video nadzor i individualni pristupni kodovi omogućavaju rad objekata bez stalne fizičke prisutnosti zaposlenih.

Prava lokacija donosi profit

Umesto velikih skladišta na periferiji, Veronikin objekti se nalaze u gradskim četvrtima. Namenjeni su lokalnom stanovništvu koje ih koristi za čuvanje sezonske odeće, sportske opreme, bicikala i drugih stvari za koje nema mesta u stanu. „Naši klijenti su uglavnom komšije iz kvarta“, ističe Veronika. Takav pristup omogućava dugoročne ugovore i stalnu potražnju. Lista čekanja u jednom trenutku bila je toliko duga da je prestala da je vodi.

Otvaranje skladišnog centra površine oko 400 m² sa 97 jedinica zahtevalo je početnu investiciju od oko 100.000 evra. Po njenim rečima, ulaganje se obično vrati u periodu od četiri do pet godina.

Prihod i profit

Prosečan mesečni prihod po objektu iznosi oko 4.500 evra. Nakon odbijanja fiksnih troškova od oko 2.000 evra (zakup prostora, struja, internet, sigurnosni sistem, administracija), neto dobit je približno 2.500 evra mesečno. Najam skladišta od dva kvadratna metra košta oko 50 evra mesečno, uz PDV i osnovno osiguranje. Ukupna profitabilnost procenjuje se na 15–20%.

Najveći izazov – administracija

Iako je svakodnevno poslovanje jednostavno, najveći problem su administrativne procedure. Otvaranje novog centra može trajati osam meseci do godinu dana zbog papirologije, plaćanja zakupa, dobijanja radnih dozvola, građevinskih saglasnosti i odobrenja vatrogasnih službi. „Kad rešite jednu stavku, kažu vam da nedostaje druga. To najviše iscrpljuje“, priznaje Veronika.

Planovi za budućnost

Veronika smatra da je ovakav poslovni model perspektivan. Planira dalje širenje i otvaranje novih skladišnih centara. Preporuka koju daje drugima je da krenu sa većim prostorom i eventualno deo ostave prazan dok se koncept ne pokaže uspešnim. Trenutno jedna osoba upravlja tri centra, a po njenim procenama može voditi i više njih. „Ima dana kada telefon uopšte ne zvoni“, zaključuje, opisujući posao koji kombinuje visoku zaradu i minimalan svakodnevni angažman.

(Telegraf Biznis/Dnevno)