Srbija pred vratima nuklearne ere: Evo šta bi TAČNO značila kupovina udela od 5-10% u mađarskoj nuklearki

Mađarska je zvanično započela izgradnju novih reaktora nuklearne elektrane „Pakš 2“, projekta koji se smatra jednim od ključnih za energetsku budućnost regiona. Srbija razmatra kupovinu udela od 5 do 10 odsto, što bi predstavljalo prvi konkretan korak ka povratku u nuklearnu energiju posle više od tri decenije.

Izlivanjem prvog betona početkom februara projekat je prešao iz faze pripreme u status objekta u izgradnji. Mađarski zvaničnici ističu da je reč o simbolu energetskog suvereniteta i dugoročne stabilnosti, budući da je životni vek nuklearne elektrane najmanje 60 godina, uz mogućnost produženja. Stručnjaci ocenjuju da stabilna proizvodnja električne energije u jednoj članici Evropske unije doprinosi većoj sigurnosti čitavog regiona.

Teme za vas

Novinarka RTS-a Ružica Vranjković, koja prati energetiku, podseća da je Srbija više puta javno iskazala interesovanje za učešće u ovom projektu, naglašavajući da bi takav potez bio značajan ne samo za energetsku bezbednost već i za razvoj stručnog kadra i pristup savremenim tehnologijama.

Direktor Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ Slavko Dimović smatra da bi ulazak Srbije u vlasničku strukturu imao pre svega strateški i psihološki značaj. Kako navodi, kupovina manjinskog udela predstavlja dobar, ali nedovoljan korak ka potpunoj energetskoj suverenosti, dok istovremeno otvara vrata ubrzanom formiranju kadrovske baze i ozbiljnijoj komunikaciji sa javnošću.

Dimović ističe da Srbiji dugoročno nisu potrebna samo ulaganja u regionalne projekte, već i razvoj sopstvenih kapaciteta. Prema njegovim rečima, zemlji su potrebna najmanje dva konvencionalna nuklearna reaktora, kao i mali modularni reaktori, a kupovina udela u „Pakšu“ ne bi smela da isključi izgradnju postrojenja na domaćoj teritoriji.

Elektranu „Pakš 2“ gradi ruski „Rosatom“ po principu „ključ u ruke“, uz učešće francuskog partnera u tehnološkom procesu. Reč je o reaktorima najnovije generacije sa unapređenim bezbednosnim sistemima, projektovanim tako da se iskustva iz Černobilja i Fukušime ne ponove, uz najviše standarde radijacione i nuklearne sigurnosti.

Jedan od ključnih argumenata u korist nuklearne energije jeste stabilna i kontinuirana proizvodnja, nezavisna od vremenskih uslova. Vranjkovićeva navodi da se Mađarska već danas može pohvaliti jednom od nižih cena električne energije u Evropi, dok nuklearne elektrane obezbeđuju baznu energiju neophodnu za industriju i razvoj novih tehnologija, uključujući veštačku inteligenciju.

Dimović naglašava da je društvena prihvatljivost presudna za uspeh svakog nuklearnog programa. Iako su kadrovi, tehnologija i finansije neophodni, bez podrške javnosti projekat ne može zaživeti, zbog čega je, kako kaže, važno da ceo proces bude transparentan i razumljiv građanima.

Ukoliko odluka o učešću u „Pakšu 2“ bude doneta, Srbija bi posle više od 35 godina mogla da napravi prvi konkretan korak ka povratku nuklearnoj energiji, u okviru šire strategije obezbeđivanja stabilnog i dugoročno povoljnog snabdevanja električnom energijom.

(Telegraf Biznis/RTS)