Skandal koji košta: Dojče banka plaća ceh zbog poslovanja s Epstajnom

Gledajući unazad, jasno je da ulazak Dojče banke u poslovni odnos s Džefrijem Epstajnom nije bio dobar potez. Posledice te odluke sada su vidljive najvećoj nemačkoj banci. Prema izveštaju portala Volstrit Onlajn, cena akcija banke pala je za 5,49% 4. februara, nakon objave prvih informacija iz Epstajnovih dosijea.

Ko je bio Džefri Epstajn?

Epstajn je bio osuđeni seksualni prestupnik, optužen u brojnim slučajevima zlostavljanja i u pritvoru kada je preminuo u avgustu 2019. Zvanični izveštaji navode da je počinio samoubistvo.

Teme za vas

Iako su, nakon godina rasprava, objavljeni svi istražni spisi u slučaju "Epstein", još uvek nije jasno ko je sve umešan u skandal, niti da li će biti otkriveni dodatni zločini. Potrebno je vreme da se svi spisi adekvatno analiziraju i ocene pred sudom.

Poslovna prošlost Dojče banke

Na prvi pogled može zvučati iznenađujuće da se Dojče banka pojavljuje u ovom kontekstu, ali istorija banke u SAD i prethodne pravne bitke ukazuju na razlog. Banka je tokom godina bila umešana u različite sumnjive poslovne aktivnosti, što utiče na poverenje klijenata i javnosti.

Portparol banke izjavio je 9. februara za dpa:

- Kao što je više puta naglašeno od 2020. godine, banka priznaje svoju grešku prihvatanjem Džefrija Epstajna kao klijenta 2013. godine.

Važno je napomenuti da banka nije optužena za neposredni pravni prekršaj, niti je njen osoblje učestvovalo u nezakonitim aktivnostima Epstajna. Problemi su prvenstveno moralne i reputacione prirode.

Etički aspekt poslovanja

Ekspert za etiku u privredi i filozof, Bernd Vilhauer, viši savetnik u Globalnom institutu za etiku na Univerzitetu u Tübingenu, ističe:
"Banke imaju obavezu da ispituju pozadinu svojih poslovnih partnera, bez obzira na zakonske smernice."

Vilhauer dodaje da je u slučaju Epstajna trebalo postupati s izuzetnom opreznošću, naročito prilikom upravljanja njegovim finansijama i velikim svotama novca.

Poslovni odnosi i reputacija

Dojče banka je poslovni odnos s Epstajnom započela nakon što je njegova prethodna banka, JP Morgan, prekinula saradnju s njim. JP Morgan je potom isplatio 290 miliona dolara žrtvama zlostavljanja kao deo nagodbe.

Vilhauer napominje da iako banke rade radi profita, sumnjivi ili moralno problematični poslovi mogu kratkoročno doneti dobit, ali dugoročno predstavljaju rizik po reputaciju – što se upravo vidi u slučaju Dojče banke.

Kontrola transfera novca

Banka je kritikovana jer navodno nije reagovala na velike isplate gotovine s Epstajnovih računa. Vilhauer objašnjava da sama svota nije automatski sumnjiva: kontekst je ključan. Ako je klijent umešan u kriminalne aktivnosti, tada je potreban oprez.

Takođe, svaki transfer novca mora imati jasno naznačenu svrhu. Iako su unosi poput "najamnina" ili "školarina" tehnički legitimni, u kontekstu Epstajna delovali su sumnjivo.

Etika i regulacija

Vilhauer ističe:

- Ne postoji moralna 'otkupna' opcija za banke. Pravi izazov je pridržavanje etičkih standarda i stalna samoprocena.

Dojče banka je već platila kazne: 150 miliona dolara njujorškom regulatoru zbog neadekvatne kontrole pranja novca i 75 miliona dolara žrtvama zlostavljanja. Međutim, etički gledano, to ne završava odgovornost banke – stalna kontrola i transparentnost su neophodni.

(Telegraf Biznis/DW)