Slovenija uvela revoluciju u radu i penzijama: Ovo bi moglo da se primeni i u Srbiji: Šta je 80-90-100 model

Od 1. januara Slovenija je zvanično uvela novi model rada za zaposlene starije od 58 godina koji imaju najmanje 35 godina radnog staža.

Reč je o sistemu poznatom kao „80–90–100“: radnik radi 80 odsto punog radnog vremena, prima 90 odsto plate, dok se doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje uplaćuju u punom, 100-procentnom iznosu.

Teme za vas

Pokušaj odgovora na starenje i manjak radne snage

Ovim modelom slovenačka vlada pokušava da odgovori na dva velika izazova savremenih društava – starenje stanovništva i hronični nedostatak radne snage. Cilj je da se zaposlenima omogući duži ostanak u radnom odnosu, ali uz manje opterećenje i manji rizik od iscrpljenosti.

Država, s druge strane, kroz punu uplatu doprinosa nastoji da zaštiti stabilnost penzionog sistema i spreči negativne efekte po javne finansije.

Može li Srbija da primeni isti model?

Pitanje je da li bi ovakav sistem mogao da zaživi i u Srbiji, gde se starosna granica za penziju već postepeno podiže – za muškarce na 65 godina, dok se kod žena uslovi izjednačavaju.

Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) ocenio je za Blic TV da je Srbija među zemljama u kojima se najviše radi.

„Radna nedelja kod nas prelazi 42 sata, dok je evropski prosek 36–37 sati. Istovremeno, imamo jedne od najnižih minimalnih i prosečnih zarada“, naveo je Vuković.

Iskustva zemalja koje već primenjuju slične modele pokazuju da kraće radno vreme starijih zaposlenih može da smanji broj bolovanja, poveća produktivnost po satu i produži radni vek. To otvara pitanje da li produženje radnog veka treba posmatrati samo kroz godine starosti – ili i kroz kvalitet rada i života.

Ko bi platio razliku?

Nada Satarić iz organizacije „Amiti“ podseća da je Slovenija model prethodno testirala u pojedinim firmama i da su rezultati bili pozitivni.

„Ako se pokazao dobrim u Sloveniji i drugim zemljama, nema razloga da ga i mi ne razmotrimo, uz prilagođavanje našim specifičnostima. Ako je potrebno, može se prvo testirati i kod nas“, poručila je.

Ipak, ključno pitanje ostaje – ko bi snosio dodatni trošak? Država, poslodavci ili bi teret bio podeljen?

U privredi koja već trpi pritisak zbog nedostatka radne snage i visokih troškova poslovanja, deo poslodavaca bi ovakvu meru mogao da vidi kao novo opterećenje.

Da li će Srbija krenuti tim putem zavisiće od političke volje, ekonomskih mogućnosti i spremnosti na dijalog između države, poslodavaca i sindikata.

Jedno je, međutim, izvesno: kako stanovništvo stari, pitanje kako raditi duže, ali održivije, postaće nezaobilazna tema i kod nas.

(Telegraf Biznis/Blic)