Mladić na novom poslu dao otkaz nakon 4 sata rada: "Pa da li znate šta mi je šefica rekla?"

Na hrvatskom Reditu povela se rasprava o najkraćem radnom stažu u jednoj firmi, a brojni odgovori pokazali su da su mnogi zaposleni odlazili – gotovo istog dana kada su počeli da rade. Od samo tri sata do nekoliko dana, razlozi su se uglavnom ponavljali: loši uslovi rada, neplaćeni prekovremeni sati, toksično ponašanje nadređenih i neispunjena obećanja.

Jedan korisnik naveo je da mu je prvi posao u računovodstvenoj firmi trajao manje od jednog dana. Iako je ugovor potpisao sa početkom od prvog u mesecu, zamolili su ga da dođe nedelju dana ranije jer im je „hitno“. Kako kaže, kao mlad i neiskusan, pomislio je da će tako zaraditi više.

Teme za vas

Međutim, tokom pauze za ručak saznao je da mu taj period pre zvaničnog početka rada neće biti plaćen. Kada je pitao kako će to biti regulisano, šefica mu je odgovorila da bi trebalo da bude zahvalan na prilici i da mu je „plata u iskustvu“. Istog dana je napustio posao. Kasnije su ga, tvrdi, zvali i pretili da će mu takav potez loše izgledati u biografiji.

Jedna studentkinja je na studentskom poslu izdržala svega četiri sata. Radila je etiketiranje robe pred otvaranje prodavnice. Kada je uzela stolicu da ne bi morala stalno da stoji i saginje se, voditeljka je reagovala burno i vikala da „ovo nije kancelarija“. Devojka je odmah odlučila da ode. Slično iskustvo imao je i student koji je jedan dan radio kod distributera pića. Iako je satnica bila solidna, kaže da nije mogao da izdrži konstantno omalovažavanje od starijeg nadređenog.

Bilo je i onih koji praktično nisu ni počeli da rade. Jedna korisnica potpisala je ugovor u četvrtak, ali je već u petak dobila bolju ponudu i javila da ipak neće doći u ponedeljak. Drugi su ocenili da je to sasvim legitimno, jer je normalno konkurisati na više mesta i izabrati najbolju opciju.

Posebno neprijatno iskustvo podelila je medicinska sestra koja je u stomatološkoj ordinaciji izdržala pet dana. Prvog dana slali su je da nosi dokumenta po ministarstvima, zatim je radila kao lična asistentkinja, a potom su od nje tražili da pere podove, iako ordinacija ima čistačicu. Kada je ukazala da to nije deo dogovora, poručili su joj da je već odjavljena. Troškove prevoza, kako navodi, nisu želeli da joj nadoknade.

Jedna devojka je svega tri sata radila u novootvorenom salonu za masažu. Kako tvrdi, razgovor za posao praktično nije ni postojao, a nju i još dve devojke su odmah ostavili da rade sa klijentima bez adekvatne obuke. Nakon nekoliko sati rekli su joj da može da ide kući jer nema više gužve i pitali kada može ponovo da dođe. Odgovorila je da se neće vraćati.

Mnogi su odlazili zbog ponašanja nadređenih. Jedan korisnik je izdržao jedan dan jer je brzo shvatio da se šef ophodi loše prema zaposlenima. Drugi je dao otkaz nakon dva dana jer je direktor vređao radnike bez razloga.

Deo ispitanika naveo je da su uslovi rada bili drugačiji od onih dogovorenih. Jedna korisnica je tri dana radila jer su od nje tražili znatno više obaveza i rad u neobičnim terminima bez dodatne naknade. Drugi su, pak, otišli jer posla gotovo da nije bilo. Jedna osoba je mesec i po dana sedela osam sati dnevno u kancelariji bez konkretnih zadataka. Iako to na prvi pogled deluje privlačno, opisala je iskustvo kao psihički iscrpljujuće.

Pominju se i poslovi u trgovinama, restoranima i kancelarijama gde su plate bile niske, norme stroge, a čak se i odlazak u toalet evidentirao u sistemu. Jedna devojka je radila deset do dvanaest sati dnevno preko studentskog servisa, bez plaćenih prekovremenih sati i uz, kako navodi, česte ispade nadređene. Neki su otišli posle nedelju dana jer su dobili bolju ponudu, drugi nakon dve nedelje jer im je put do posla trajao skoro dva sata u jednom smeru.

Zajednički zaključak većine učesnika rasprave je jasan: ako se već na početku pokaže da nešto nije u redu, mnogi danas odlučuju da odmah odu – bez čekanja, bez trpljenja i bez straha da će im kratko zaposlenje ostaviti „rupu“ u biografiji.

(Telegraf Biznis/Dnevno)