Sosa: Očekuje se ubrzanje rasta u Srbiji, koje će povući i rast ZB na 3,2% u 2026.

Regionalni stalni predstavnik MMF-a za Zapadni Balkan Sebestian Sosa izjavio je, na početku 33. Kopaonik biznis foruma, da MMF očekuje ubrzanje privrednog rasta u Srbiji koje će uticati i na povećanje rasta celog ZB u proseku na oko 3,2 odsto ove godine.

"Izgledi nisu ni dobri ni sjajni, ali ni loši kada je reč o ekonomskom rastu. Dakle, nakon izvesnog usporavanja rasta prošle godine, očekujemo ubrzanje rasta ove godine, delimično zbog ubrzanja koje očekujemo ovde u Srbiji. U proseku očekujemo rast od oko 3,2 odsto", rekao je Sosa u uvodnom panelu "Ekonomski izgledi Zapadnog Balkana: Perspektive rasta u uslovima neizvesnosti", kojim je počeo 33. KBF.

Teme za vas

Sosa je rekao da i dalje u MMF vide domaću tražnju kao glavnog pokretača rasta na ZB.

"Verovatno uz nešto umereniji doprinos privatne potrošnje, jer realne plate nekako padaju sa veoma visoke stope rasta koju smo imali prethodnih godina, a takođe su podržane investicijama, posebno u nekim zemljama zbog nekih velikih infrastrukturnih projekata javnih investicija. Što se tiče inflacije, i dalje vidimo relativno povišenu glavnu inflaciju u nekim zemljama. Na primer, u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i BiH. A posebno vidimo da je inflacija usluga prilično 'lepljiva', a bazna inflacija takođe ostaje povišena. A to delimično odražava rast realnih plata koji smo ranije pomenuli", rekao je Sosa.

Istakao je da je povećan deficita tekućeg računa u celom regionu ZB.

"U nekim zemljama je to prilično značajno i očekujemo da će ove godine u nekim zemljama ostati povišeno. Osnovni scenario za kratkočni period jeste da je region okružen značajnim rizikom, koji uglavnom dolazi sa spoljnog fronta. I ovde bih samo pomenuo, naravno, veoma visoku neizvesnost vezanu za potencijalni rizik koji dolazi iz geopolitike. Vidimo geofragmentaciju, ekonomsku fragmentaciju, a takođe i trgovinske politike povezane sa neizvesnošću. Dakle, što se tiče srednjoročnih izgleda, očekujemo da će rast konvergirati potencijalnom rastu na srednji rok, koji je i dalje ograničen nekim značajnim strukturnim prazninama u regionu", kazao je Sosa.

Poručio je da definitivno jedan od ključnih političkih izazova ostaje sprovođenje ambiciozne agende strukturnih reformi koja može, kako je rekao, da otključa produktivnost i potencijal rasta regiona.

Sora smatra da je potencijalni rast, kako je rekao, ne samo u Srbiji već u celom regionu strukturno ograničen, a posebno u oblasti upravljanja.

"I zapravo smo umereno smanjili procene potencijalnog rasta širom regiona. Mislim, na primer, u Albaniji, u Severnoj Makedoniji i tako dalje. Mislim da postoji potreba da se pređe na model vođen produktivnošću zasnovan na drugim faktorima, inovacijama, jakim institucijama, veštinama i bolje diversifikovanoj ekonomiji", rekao je Sosa.

Regionalni vodeći ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj za Istočnu Evropu i Kavkaz Dimitar Bogov je rekao da su fiskalna kretanja u Srbiji relativno stabilna.

"Fiskalni deficit se povećao, ali je ostao u okviru cilja od tri odsto BDP-a, dok je javni dug čak blago opao na 44,5 odsto BDP-a do decembra", kazao je Bogov.

Govoreći srednjoročnim izgledima rasta za Srbiju da u EBRD očekuju da će privredni rast ove godine ponovo dostići tri odsto, a zatim ubrzati na 3,8 odsto naredne godine.

"To bi trebalo da bude vođeno oporavkom investicija. Takođe očekujemo da će rast izvoza u Srbiji podstaći tražnju u više sektora. Sve to će zapravo poboljšati izglede za rast. Ali istovremeno vidimo određene rizike i ranjivosti u našoj prognozi - ranjivost u snabdevanju energijom predstavlja značajan rizik za ekonomsku stabilnost i industrijsku aktivnost. Nadamo se da će ova energetska neizvesnost biti značajno smanjena ako se razvoj nastavi prema dosadašnjem planu", rekao je Bogov.

Vodeći ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan Ričard Rekord je rekao na panelu da postoji svojevrstan paradoks u regionu ZB da mogu da se vide istovremeno relativno visoke stope nezaposlenosti, a da opet svaki poslodavac kaže da ne može da pronađe radnike.

"Dakle, očigledno tržište rada ne funkcioniše kako treba. Takođe nas brine što plate širom ZB rastu brže od produktivnosti i to u proseku oko tri, četiri, pa čak i pet procenata rasta jediničnih troškova rada godišnje, a naša procena za Srbiju je da to taj rast izinosi oko dva odsto", rekao je Rekord.

Smatra da ako se tako bude nastavilo da se može ugroziti konkurentnost.

Rekord kaže da celom regionu ZB nije samo potrebno više radnih mesta nego i više poslova višeg kvaliteta, koji donose veću produktivnost.

"Kada pogledate rast produktivnosti, posebno u Srbiji, najveći pokretači su novi ulagači, pre svega strani direktni investitori, i konkurencija između produktivnijih i manje produktivnih firmi, a mnogo manje ono što nazivamo rastom produktivnosti unutar same firme. Dakle, smanjenje stranih direktnih investicija nas brine ne samo sa makroekonomskog i finansijskog aspekta, već posebno sa aspekta produktivnosti, jer je za Srbiju sve manje u pitanju novac, a sve više veštine, tehnologija, menadžerske prakse, što je ta vrsta ‘tajnog sastojka’ koja vodi ka produktivnijim i samim tim bolje plaćenim poslovima", ukazao je stručnjak Svetske banke.

Upozorio je da je se vidi kontinuirano oslanjanje na domaću potražnju koja je sve više vođena, kako je rekao, kontinuiranim brzim rastom plata, a takođe i rastom kredita.

"Mislim da to možda nije iznenađujuće s obzirom na to da smo imali ovu vrstu stimulacije potražnje od kovid krize, energetskog rata, inflacije i slično. Ali naša briga je da to nije toliko održivo i da ćemo u suštini doći do pozicije u kojoj ćemo videti sve veće spoljne neravnoteže ako vidimo takav kontinuirani rast. Dakle, možda je vreme da počnemo manje da razmišljamo o strani potražnje, stimulaciji potražnje, a više o strani ponude, stimulaciji ponude", poručio je Rekord.

Član Predsedništva Savez ekonomista Srbije Milan Nedeljković je rekao u uvodnom obraćanju na panelu da je u nesigurnim vremenima važno da se privreda prilagodi kako bi postala otpornija.

"Tako da ne nesigurnost može da postane i ključni izazov za kreatora ekonomske politike i regulatore", poručio je Nedeljeković.

Na Kopaoniku je danas počeo 33. Kopaonik biznis forumu sa centralnom temom "Industrijska politika u funkciji dugoročnog privrednog rasta Srbije".

Tokom četiri dana foruma biće održano 35 panela, tri plenarne sesije i šest specijalnih događaja, a uz učešće više od 1.500 predstavnika poslovne zajednice, akademskog sektora, državnih institucija i međunarodnih organizacija, među kojima je oko 210 panelista.

Među istaknutim gostima očekuje učešće premijera Srbije Đura Macuta, ministra finansija Siniše Malog, guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković i stranih stručnjaka među kojima su Sangit Pol Čaudari i Dejvid Repštajn.

(Telegraf.rs/Tanjug)