Uživo Na Kopaonik biznis forumu otvorena panel diskusija: "Infrastruktura i povezanost: Temelji održivog razvoja"

Na Kopaonik biznis forumu otpočela je panel diskusija pod nazivom "Infrastruktura i povezanost: Temelji održivog razvoja". Moderator panela je Dragijana Radonjić Petrović, potpredsednik Saveza ekonomista Srbije, član Izvršnog odbora Poslovnog kluba Privrednik i Udruženja korporativnih direktora Srbije.

Učesnici panela su ministarka građevinarstva saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević, Jirži Marek, CEO Air Serbia, Stojan Vujko, CEO Millennium Team-a, Filip Boras, partner u Baker McKenzie-u i Nikola Đukić, predsednik izvršnog odbora Uniqa neživotnog osiguranja.

Teme za vas

Foto: Nikola Tomić

Na početku panela Radonjić Petrović je najavila dobru diskusiju na temu infrastrukture i povezanosti kao osnove za održivi razvoj ekonomije, posebno srpske ekonomije, gde izdvajanja za infrastrukturu predstavljaju najveći deo u kapitalnim investicijama u budžetu Srbije.

- Te investicije su se pokazale kao dobre. Iammo vidljiv erezultate - koliko kilometara puteva je izgrađeno poslednjih godina, koje su to sve saobraćajnice, bilo brze saobraćajnice bilo železnički pravci - rekla je Radonjić Petrović.

Kako je istakla, od prethodnog Kopaonik biznis foruma ukupno je otvoreno 73,4 novih autoputeva i brzih saobraćajnica. Istakla je jedinstvenost Moravskog koridora.

- Moravski koridor je jedan od prvih digitalnih puteva koej imamo u našoj zemlji. Pitala sam se šta su to digitalni putevi? To je u stvari savremena tehnologija u gradnji i nadzoru. Ono što je važno je i da je završena polovina saobraćajnica Dunavskog koridora - kaže Radonjić Petrović.

Kaže da je železnička struktura nešto što sve posebno raduje.

- To je veliki uspeh svih nas, da zajedno postižemo, ubrzano kretanje ljudi i kapitala, pa i svega što sledi. Jedan od najznačajnijih i finansijski najizloženijih projekata je upravo pruga Beograd-Budimpešta, ali i svi drugi pravci. Oko 14 milijardi evra se predviđa za revitalizaciju, obnovu i izgradnju železničke infrastrukture  - navodi Radonjić Petrović.

Foto: Nikola Tomić

Ministarka građevinarstva saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević istakla je da je Srbija u železnici ima moderan, brz, pouzdan i odživ vid saobraćaja.

- To je opredeljenje Republike Srbije, od 2012. godine, ne samo ulagati u putnu infrastrukturu, već ulagati i u ostale vidove saobraćaja poput železnice i vodnog saobraćaja. Setićemo se da je Srbija, kada je vazdušni saobraćaj u pitanju,  2018. godine zaključila kapitalni ugovor o koncesiji koji se i danas uspešno realizuje - kaže Sofronijević.

Ističe da je pruga Beograd-Subotica dvokolosečna i potpuno elektrificirana, koja se nalazi na panevropskom koridoru 10., što nas povezuje sa zemljama centralne i severne Evrope ali i sa evroazijskim zemljama.

- Govorimo o ispunjenju svih bezbedonosnih standarda kada je ova pruga u pitanju. Na teritoriji Republike Srbije ona je ukupne dužine 183 kilometra; kreče od stanice Beograd Centar - Prokop i završava se na granici sa Mađarskom, u Kelebiji. Ukupna dužina do Budimpešte je 350 kilometara - kaže ministarka.

Ističe da, prema projektovanim dužinama, na deonici kroz Srbiju, brzina kretanja će na pojedinim delovima biti 200 km/h, dok je kroz Mađarsku brzina maksimalnih 160 km/h.

- Uz graničnu i carinsku kontrolu koja će se odvijati u vožnji, sa jednim kraćim zadržavanjem od 15 minuta u Kelebiji, vožnja brzim vozom između naše dve prestonice će trajati oko 3 sata i 10 minuta - kaže ministarka.

Foto: Nikola Tomić

Dodaje da se ovih dana pregovara o ceni karata.

- Najavljena cena karte u jednom pravcu, od Beograda do Budimpešte, bila je objavljena 32 evra. Međutim, imamo naznake, a u četvrtak imamo i poslednji, tehnički sastanak sa kolegama iz Mađarske i sa njihovim pretstavnikom državne železnice i našim Srbija vozom, gde se predviđa da bi cena te karte mogla da bude oko 25 evra u jednom pravcu - rekla je ministarka i dodala da su ispunjeni svi međunarodno propisani standardi bezbednosti i sugurnosti.

Naglasila je da je Srbija za ovu deonicu nabavila pet garnitura elektro vozova, čuvenih Soko vozova, a Mađari tri, kao i da je mađarska strana najavila za 27. mart prvi polazak putničkog voza.

- Praktičmo ćemo imati osam garnitura elektrovozova koji će saobraćati 16 puta, predviđeno je 16 polazaka dnevno. Svi brojimo dane kada ćemo brzo, sigurno i kvalitetno moći da se prevezemo do prestonice Mađarske - rekla je Sofronijević i podsetila da je teretni saobraćaj već uspostvaljen.

Kako je istakla, povezivanje sa Budimpeštom za Srbiju zanči otvaranje vrata prema centralnoj Evropi ali i prema zemlajma evroazije.

Dragijana Radonjić Petrović istakla je da je kompanija Air Serbia sa flotom od 31. aviona postala reginalni lider.

- Avijacija je deo šire infrastrukture. Mi smo veoma zadovoljni brzinom razvoja infrastrukture - puteva i železnice - u Srbiji. Sa ovim infrastrukturnim pomacima, aerodromi u Srbiji postaju intermodalne tačke, gde će se svi benefiti bolje povezanosti osetiti - kaže Jirži Marek, CEO Air Serbia, ističući da je povezansot ključna za ekonomiju, jer ako je ekonomija dobro onda je i avijacija dobro.

Foto: Nikola Tomić

Generalni direktor kompanije Millennium Team Stojan Vujko rekao je da je srpska građevinska industrija temelj velikih infrastrukturnih projekata.

- Građevinska industrija danas učestvuje sa 7 odsto u BDP-u. Sve je ovo rezultat dugoročnog planiranja države koja daje jasne projekcije šta će se dešavati u narednom periodu - rekao je Vujko.

On je najavio da će u aprilu početi radovi na izgradnji prve stanice za Beogradski metro na lokaciji Bele vode.

- Mi smo nabavili TBM mašinu ili popularnu 'krticu' koja stiže u Beograd negde polovinom septembra. To je mašina koja je teška preko 500 tona, dugačka 200 metara. Radovi na prvoj metro stanici Bele vode kreću početkom aprila - rekao je Vujko i dodao da se očekuje da svi građevinski radovi budu završeni 2030. godine.

Kako je istakao, radovi na prvoj metro stanici kreću početkom aprila.

- To je stanica Bele vode i od tada kreće lansirna šahta odnosno tu TBM mašina odnosno popularna "krtica", počinje da ponire i kreće izgradnja tunela. Sa druge strane, iz stanice Karaburma, partneri iz kompanije Power China kreću nama u susret i nalazimo se zajedno kod Beogradskog sajma. Svi građevinski radovi će biti završeni 2030. godine - rekao je.

Foto:

U projektu učestvuje više kompanija iz Millennium Team grupe.

Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi" učestvuje u projektovanju i zadužen je za sve istražne radove, a konzorcijum Millennium Team-Mostogradnja ING gradiće južnu deonicu Metro linije 1 faza 1 - od Železnika do Sajma.

Od Sajma do Pančevačkog mosta radove će izvoditi Power Construction Corporation of China, glavni nosilac posla. Konzorcijum Millennium Team - Mostogradnja ING gradiće i sedam od osam metro stanica na potezu - od Železnika do Sajma.

- Naši inženjeri su dobro pripremljeni, šaljemo ih na obuku u inostranstvo, ulažemo u njihovo znanje. Mi se ne učimo na ovim projektima, samo se dodatno usavršavamo - istakao je Vujko, i dodao da u Millennium Team-u radi preko 500 inženjera, preko 20 doktora nauka i ukupno 2500 zaposlenih.

Filip Boras, partner u Baker McKenzie-u, rekao je da je prisutan trend prema koje strani investitori u velike infrastrukturne projekte danas traže od države dodatne garancije.

- Pre desetak godina, EU je krenula u kampanju da se reši bilateralnih sporazuma i Evropski sud  pravde je rekao da su takvi sporazumi unutar Unije protiv evropskog prava. Onda je EU naterala sve svoje članice da međusobno raskinu te ugovore. To je trend koji vidimo. To je neizvesnost. Investitori više ne znaju da li će moći da tuže neku državu po tim sporazumima. Zato sada kada investitori traže direktne garancije države za njihovu investiciju. To vidimo po celom svetu - objašnjava Boras.

Govoreći o tome kako država može da se zaštiti od neželjenih tužbi usled ovog trenda Boras navodi da je stabilan pravni okvir najvažniji.

- Država je uvek tu u  teškoj situaciji jer se okolnosti menjaju. Država ili mora da donese zakon da bi reagovala na nove okolnosti, a on može da promeni pravni okvir na koji je investitor računao kada je investirao. Tu ima rizika od tužbe. Moja je preporuka, jer ako su države EU mogle to da urade možemo i mi, jeste da se ti bilateralni sporazumi raskinu. Mislim da bi to trebala da uradio Srbija i sve zemlje Zapadnog Balkana.  Naravno, u dijalogu sa pratnerima, ne unilateralno - kaže Boras.

(Telegraf Biznis)