BELEXsentiment za mart iznosi 109,66 poena

BELEXsentiment indeks već jedanaesti mesec zaredom ostaje u pozitivnoj teritoriji i u martu iznosi 109,66, što ukazuje na blagi, ali postojani optimizam investitora, objavljeno je danas na sajtu Beogradske berze.

Kako je navedeno, u prva dva meseca tekuće godine domaći berzanski indeksi zabeležili su negativne rezultate i indeks BELEX15 oslabio je za 3,52 odsto, a BELEXline za 3,01 odsto, pre svega, zbog slabijih rezultata ostvarenih tokom februara.

Teme za vas

Vrednost indeksa BELEX15 je na kraju prošlog meseca bila 3,76 odsto niža u odnosu na kraj januara, dok je BELEXline u istom periodu, opao za 3,02 odsto.

Najtrgovanija vlasnička hartija od vrednosti na domaćoj berzi u februaru bila je akcija preduzeća Aerodrom Nikola Tesla iz Beograda, koju su po vrednosti prometa pratile akcije beogradske kompanija Dunav osiguranje i Philip Morris Operations iz Niša.

Istaknuto je i da je ukupan promet na Beogradskoj berzi premašio tri milijarde dinara, što je gotovo dvostruko više nego u januaru i iznad je prosečnog mesečnog prometa zabeleženog u poslednjih godinu dana.

Najveći deo ukupnog prometa odnosio se na trgovanje obveznicama Republike Srbije.

Prema podacima Beogradske berze, na inostranim tržištima kapitala, u toku prošlog meseca, zabeleženi su različiti trendovi i američki indeks akcija S&P 500 oslabio je za 0,9 odsto, pod uticajem pada vrednosti akcija tehnoloških kompanija, dok je japanski NIKKEI ostvario snažan rast od 10,4 odsto.

Od početka godine, S&P 500 beleži umeren rast od 0,5 odsto, nemački DAX 3,2 odsto, dok je japanski NIKKEI porastao za čak 16,9 odsto.

Dodaje se i da je pad vrednosti akcija tehnoloških kompanija u SAD rezultat pojačane zabrinutosti investitora u vezi sa tempom i isplativošću ulaganja u veštačku inteligenciju, što je dovelo do značajnog smanjenja tržišne kapitalizacije pojedinih velikih kompanija iz tog sektora.

Istovremeno, indeksi zemalja u regionu beleže snažan rast od početka godine, odnosno slovenački SBITOP porastao je za 19,3 odasto, a hrvatski CROBEX za 4,2 odsto.

Inflacija u evrozoni ostaje u okviru cilja Evropske centralne banke (ECB) od dva odsto, iako je bazna inflacija još uvek iznad tog nivoa.

U saopštenju se navodi i da je prema poslednjim projekcijama, godišnja inflacija u zoni evra u januaru iznosila 1,7 odsto, što je niže od 1,9 odsto iz decembra, dok je bazna inflacija na nivou od 2,2 odsto.

U SAD je godišnja stopa inflacije u januaru iznosila 2,4 odsto, što predstavlja smanjenje u odnosu na 2,7 odsto iz prethodnog meseca.

Trenutne prognoze tržišta ukazuju na to da ECB neće smanjivati kamatne stope tokom 2026, dok se od američkog Sistema federalnih rezervi (FED) očekuju dva smanjenja tokom godine.

U prva dva meseca 2026. evro je nastavio da jača u odnosu na dolar, ali sporijim tempom nego tokom prethodne godine.

Podseća se i da je Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) na sednici održanoj 12. februara ove godine, odlučio da zadrži referentnu kamatnu stopu na nivou od 5,75 odsto, dok su kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice ostale nepromenjene, 4,5 odsto i sedam odsto respektivno.

Odluka je doneta uzimajući u obzir ostvarenu i očekivanu inflaciju u narednom periodu, kao i relevantne faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja.

Međugodišnja inflacija u Srbiji je u januaru usporila na 2,4 odsto, u odnosu na 2,7 odsto u decembru, i već pet meseci nalazi se u granicama ciljanog koridora.

Naglašava se i da je agencija Moody’s potvrdila kreditni rejting Srbije na nivou Ba2, uz promenu izgleda sa pozitivnih na stabilne.

Realni rast bruto domaćeg proizvoda u četvrtom kvartalu 2025. iznosio je 2,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

(Telegraf Biznis/Tanjug)