Sve ovo će jako poskupeti zbog rata u Iranu – ni Srbija neće biti izuzetak

Svaki ozbiljniji vojni sukob na Bliskom istoku ima potencijal da preraste u globalni ekonomski šok. Ukoliko bi rat u Iranu eskalirao i zahvatio širi region Persijskog zaliva, posledice bi se prelile daleko izvan regiona. Energenti, transport, hrana, finansijska tržišta i investicije našli bi se pod snažnim pritiskom, a lančana reakcija pogodila bi i evropske ekonomije, uključujući Srbiju.

Nafta kao okidač globalne inflacije

Iran je jedan od najvećih proizvođača nafte u okviru organizacije OPEC, a ključni problem nije samo proizvodnja, već geografski položaj. Kroz Ormuski moreuz prolazi oko petine svetske trgovine naftom. Svaka pretnja zatvaranjem tog prolaza automatski podiže cenu barela na svetskim berzama.

Teme za vas

Foto: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

U scenariju otvorenog sukoba, cena nafte bi mogla naglo da skoči iznad psiholoških granica, što bi izazvalo novi talas globalne inflacije. Poskupljenje goriva direktno utiče na cenu transporta, logistike i proizvodnje, a indirektno na gotovo svaki proizvod na tržištu – od građevinskog materijala do prehrambenih artikala, prenosi Rojters.

Gas i struja: Domino efekat u Evropi

Evropa je već osetila koliko energetska kriza može biti razorna tokom rata u Ukrajini. Ukoliko bi se poremetile isporuke tečnog prirodnog gasa iz regiona Bliskog istoka ili došlo do rasta cena zbog panike na tržištu, evropske berze energije reagovale bi momentalno.

Foto-kolaž: STEFAN SAUER / AFP / Profimedia, Shutterstock

Viša cena gasa znači skuplju električnu energiju, posebno u državama koje značajan deo proizvodnje baziraju na gasnim elektranama. To bi pogodilo industriju, ali i domaćinstva. Novi rast cena struje automatski bi podigao troškove proizvodnje hrane, metala, hemijske industrije i IT infrastrukture.

Hrana i sirovine: Tihi udar na potrošače

Bliski istok je važan i kao logistička raskrsnica. U slučaju šire destabilizacije regiona, transport robe iz Azije ka Evropi bio bi skuplji i sporiji. Veće premije osiguranja za brodove, skuplji transport i neizvesnost podigli bi cene uvozne robe.

Foto: Shutterstock

Žitarice, uljarice, đubrivo i stočna hrana mogli bi da poskupe, posebno ako bi došlo do poremećaja u trgovini ili rasta cena energenata, koji su ključni input u poljoprivredi. To bi se prelilo na cenu mesa, mleka i osnovnih prehrambenih proizvoda.

Finansijska tržišta: Kapital beži u sigurnost

U uslovima rata investitori tradicionalno beže ka „sigurnim lukama“ poput zlata i američkih obveznica. Dolazi do slabljenja valuta zemalja u razvoju i rasta troškova zaduživanja.

Ako bi se u sukob još direktnije, kad su resursi u pitanju, uključile sile poput Sjedinjenih Američkih Država ili regionalni akteri poput Izraela i Saudijske Arabije, tržišna nervoza bila bi dodatno pojačana. Rast kamatnih stopa i pad investicione aktivnosti bili bi realna posledica produžene krize, piše Worldbank.org.

Ekonomska šteta za Srbiju: Indirektni, ali opipljivi udar

Iako Srbija nema direktne trgovinske veze velikog obima sa Iranom, indirektni efekti bili bi snažni. Srbija je energetski zavisna od uvoza, a cena goriva i gasa direktno zavisi od globalnih kretanja.

Prvi udar bio bi rast cena na pumpama, što bi povećalo troškove transporta i logistike. To bi pogodilo maloprodaju, građevinski sektor i poljoprivredu. Drugi udar bio bi rast cena električne energije na evropskom tržištu, što bi povećalo troškove industrije, smatraju srpski ekonomski stručnjaci.

Treći rizik odnosi se na investicije. U periodima globalne nestabilnosti kapital postaje oprezan. Strane direktne investicije, koje su jedan od stubova rasta srpske ekonomije, mogle bi da uspore.

Inflatorni pritisak bio bi gotovo izvestan. Srbija je već prolazila kroz period povišene inflacije usled globalnih energetskih šokova, a novi rast cena nafte i gasa mogao bi da uspori stabilizaciju cena i produži period skupljeg života.

Geopolitika kao faktor cene svakodnevice

Rat u Iranu ne bi bio samo regionalni sukob. Zbog položaja zemlje i značaja Persijskog zaliva za svetsku energetiku, posledice bi bile globalne. Energenti bi prvi poskupeli, ali lančani efekat zahvatio bi gotovo svaki sektor privrede, zaključuju analitičari Gardijana.

Sirija; Foto: Vesna Forsek/ustupljena fotografija

To znači skuplje gorivo, potencijalno skuplju struju, rast cena hrane i oprezniji investicioni ciklus. U svetu međuzavisnih tržišta, geopolitički rizik postaje ekonomska realnost koja se meri cenom hleba, goriva i rate kredita.

Upravo zato, svaki ozbiljan poremećaj na Bliskom istoku više nije samo vest iz sveta, već faktor koji direktno utiče na standard građana i stabilnost svih svetskih ekonomija.

(Telegraf Biznis)