Arapske zemlje spremne na radikalne mere zbog napada Irana: Na stolu obustavljanje investicija u inostranstvo

Brojni raketni udari koje Iran izvodi na zemlje Persijskog zaliva mogli bi da nateraju arapske države da ozbiljno preispitaju svoja prekomorska ulaganja, a sve usled teške ekonomske situacije koja se očekuje.

Zvaničnik iz Persijskog zaliva rekao je da bi to moglo da ima uticaj na bilo šta, od investicionih obećanja stranim državama ili kompanijama, sportskih sponzorstava, ugovora sa preduzećima i investitorima ili prodaje udela, piše Financial Times.

Teme za vas

On je naveo da su tri od četiri velike zalivske ekonomije — Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt i Katar — zajednički razgovarale o pritiscima koji se stavljaju na njihov budžet i ekonomije.

"Brojne zemlje Persijskog zaliva započele su internu reviziju kako bi utvrdile da li se klauzule o višoj sili mogu primeniti u trenutnim ugovorima, a istovremeno preispituju trenutne i buduće investicione obaveze kako bi ublažile deo očekivanog ekonomskog pritiska uzrokovanog trenutnim ratom", rekao je zvaničnik.

Dodali su da je taj potez mera predostrožnosti koja je rezultat budžetskih opterećenja sa kojima se ove zemlje suočavaju zbog smanjenih prihoda od energije, zbog usporavanja proizvodnje ili nemogućnosti brodarstva, i iz sektora turizma i avijacije, pored povećanja potrošnje na odbranu.

Savetnik jedne od zemalja Persijskog zaliva rekao je da je mogućnost revizije investicija privukla pažnju Bele kuće. One upravljaju nekim od najvećih i najaktivnijih svetskih državnih fondova, a Saudijska Arabija, UAE i Katar su prošle godine obećali da će investirati stotine milijardi dolara u SAD nakon što je predsednik Donald Tramp posetio region.

Takođe su veliki sponzori sportskih događaja širom sveta i svi su ulagali velika sredstva u zemlji kako bi razvili svoje nacije i diverzifikovali svoje ekonomije.

Svaki potez koji utiče na investicije u SAD ili drugim zapadnim državama mogao bi da poveća pritisak na Trampa da pronađe diplomatsku strategiju za okončanje rata.

Naftom bogate zalivske države uvučene su u sukob koji su SAD i Izrael pokrenuli protiv Irana, a Teheran je žestoko odgovorio protiv regionalnih saveznika Vašingtona. Rat je uzrokovao usporavanje i zaustavljanje brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, ključni plovni put kroz koji prolazi petina svetske nafte i gasa, pri čemu je najmanje 10 tankera pogođeno u Zalivu.

Katar, drugi najveći svetski proizvođač tečnog prirodnog gasa, bio je primoran da proglasi višu silu ove sedmice nakon što je obustavio proizvodnju usled napada dronom na svoje glavno postrojenje za tečni prirodni gas (LNG). Pogođena je i jedna od najvećih rafinerija nafte u Saudijskoj Arabiji.

Iran je takođe pogodio američke baze i ambasade u regionu, kao i aerodrome, hotele i stambene zgrade, što je ozbiljno poremetilo vazdušni saobraćaj i turizam.

Zalivske države su vršile pritisak na Trampa da odloži napad i da nastoji da pronađe diplomatsko rešenje sa Iranom, ali su od tada podnele najveći teret odmazde Islamske republike.

Halaf al-Habtur, istaknuti emiratski biznismen, izrazio je frustracije zemalja Persijskog zaliva zbog uvlačenja u rat koji su izazvale SAD i Izrael u objavi na društvenim mrežama upućenoj Trampu.

"Direktno pitanje: Ko vam je dao ovlašćenje da uvučete naš region u rat sa Iranom? I na osnovu čega ste doneli ovu opasnu odluku? Jeste li izračunali kolateralnu štetu pre nego što ste povukli okidač", rekao je on.

Istakao je da se očekuje da će zalivske države biti glavni finansijeri Trampovog plana za obnovu Gaze i podržavaoci njegovog šireg "Odbora mira".

Rekao je da su zemlje arapskog Zaliva doprinele milijardama dolara na osnovu podrške stabilnosti i razvoju, dodajući "ove zemlje danas imaju pravo da pitaju: gde je otišao ovaj novac? Da li finansiramo mirovne inicijative ili finansiramo rat koji nas izlaže opasnosti?", zaključio je, prenosi FT.

(Teelgraf Biznis/Klix.ba)