"Država je prinuđena da bira najmanje loše rešenje": Savić o poskupljenju goriva i situaciji koji čeka Srbiju

Povodom novog poskupljenja goriva od tri dinara po litru, što prati prošlonedeljni rast od dva dinara, prof. dr Ljubodrag Savić ocenjuje da se Srbija nalazi u situaciji gde ne postoji idealan izlaz, već se mora birati između dva teška scenarija. Dok država najavljuju mere za ograničenje rasta cena kroz promenu politike akciza, profesor Savić u razgovoru za Telegraf Biznis analizira dubinu energetske krize i njene posledice.

Između budžetskog deficita i inflatornog udara

Savić ističe da je intervencija države kroz akcize jedini način da se spreči dramatičan skok cena, ali upozorava da svaka mera nosi svoju cenu.

Teme za vas

- Udeo akciza i PDV-a u ceni su prihodi koji idu direktno u budžet. Država može intervenisati smanjenjem akciza, ali to automatski znači manji priliv novca. S druge strane, ako bi se dozvolilo slobodno formiranje cena prema tržištu, došlo bi do ogromnog poskupljenja koje bi izazvalo inflaciju - objašnjava Savić.

Ističe da bi visoka inflacije najviše pogodila najsiromašnije građane te smanjila bi kupovna moć,  te primorao preduzeća da redukuju proizvodnju, što bi na kraju opet dovelo do manjih uplata poreza i doprinosa u budžet.

- U takvim okolnostima ne možemo očekivati ni povećanje plata i penzija u onom obimu koji je ranije predviđen - naglašava on.

Globalna slika: Ko gubi, a ko dobija?

Govoreći o sukobu na Bliskom istoku i promenama na tržištu energenata, Savić ukazuje na novu raspodelu karata u svetu. On navodi da su Sjedinjene Američke Države od nekadašnjeg uvoznika postale neto izvoznik nafte i gasa zahvaljujući proizvodnji iz škriljaca.

Kao najveću žrtvu trenutne situacije vidi Evropsku uniju.

- Evropska unija će biti u prilično velikom problemu, a to je istovremeno i naš problem. Mi smo dobro uključeni u privredu Evropske unije, u mnogo čemu zavisimo od nje. Sva je prilika da će ulaziti još više u problem, ne samo sa naftom nego i sa gasom, jer su se odrekli jeftinog ruskog gasa i jeftine ruske nafte. Sada će naravno, nažalost, snositi ogromne posledice te loše procene. Amerikanci će prodavati tečni gas i naftu, ali će prodavati po tržišnim cenama, neće imati nimalo samilosti, zato što su oni saveznici - više praktično i nisu saveznici, to su sad dve grupacije zemalja. Tako da je to jedna prilično nevesela priča koja će se odvijati narednih dana i niko neće u toj priči biti pošteđen, svi će snositi veće ili manje posledice - kaže Savić.

S druge strane, on smatra da će Rusija u ovoj situaciji profitirati jer raste interes za njenom naftom, koja je jeftinija i kvalitetnija (laka nafta) u odnosu na, na primer, tešku venecuelansku naftu.

- Sada raste interes za ruskom naftom. Više niko ne pominje Ukrajinu - kaže Savić i podseća da je posle SAD i Saudijske Arabije, Rusija bila treći najveći svetski izvoznik nafte sa 550 miliona tona godišnje.

Pored Evrope, Savić ističe da će i kineska ekonomija biti ozbiljno pogođena jer najveći deo nafte uvozi upravo sa Bliskog istoka.

Uticaj na kredite i kamatne stope

Profesor posebno naglašava da građani Srbije moraju razumeti širu sliku: rast cena goriva nije izolovan problem.

- Povećanje cena vodi ka inflaciji, jer je to infrastrukturna delatnost. Skoro da nema ni jedne delatnosti koja direktno ili indirektno nije zavisna od goriva, od derivata nafte. Inflacija, posebno ona preko 10 odsto, primorava centralne banke na restriktivnu politiku i podizanje referentnih kamatnih stopa. To znači skok Euribora i Belibora, što direktno povećava rate kredita građanima koji imaju promenljive kamatne stope, a takvih je u Srbiji najviše - objašnjava Savić.

On zaključuje da "čarobni štapić" ne postoji i da je najlogičnije rešenje da država i distributeri podele teret krize, ali da predstojeći period svakako neće biti ni jednostavan ni lak za građane Srbije.

(Telegraf Biznis)