Ministarka Đedović Handanović putuje u Pariz: Tema je nuklearna energija

Ministarka rudarstva i eneregetike Dubravka Đedović Handanović učestvovaće sutra u Parizu na drugom Nuklearnom samitu, u organizaciji Vlade Francuske i Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Samit će, kako je najavljeno, otvoriti u kongresnom centru "La Seine Musicale" predsednik Francuske Emanuel Makron, a obratiće se i predsednice Evropske komisije Ursula von der Lajen i generalni direktor IAEA Rafael Mariano Grosi.

Teme za vas

Očekuje se učešće lidera i predstavnika iz više od 30 zemalja.

Samit okuplja šefove država i vlada, predstavnike međunarodnih organizacija, finansijskih institucija i industrije, sa ciljem da se nuklearna energija pozicionira kao ključni oslonac globalne tranzicije ka čistim izvorima energije.

Ministarka Đedović Handanović učestvovaće, od 14.30 sati, na prvom panelu "Regionalni razvoj i strategije: potencijal nuklearne energije za rešavanje rastuće globalne potražnje za čistom energijom", na kome će govoriti i izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol.

Đedović Handanović će prisustvovati i večeri u Jelisejskoj palati za šefove delegacija koju priređuje predsednik Makron.

Panel na kome će učestvovati Đedović Handanović će moderirati francuski ministar za Evropu i spoljne poslove Žan-Noel Baro, a panelisti će biti i generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Matijas Korman, predsednik Afričke komisije za nuklearnu energiju (AFKONE) Gaspar Lijoko Mbojo, predsednik Kineske nacionalne nuklearne korporacije (CNNC) Janfeng Šen i predsednik, generalni direktor Francuske elektroprivrede (EDF) Bernar Fontana, izvršni savetnik u Westinghouse Electric Company Žak Besnainu i predsednik Grupe evropskih opština sa nuklearnim postrojenjima (GMF) i gradonačelnik Borsele Gerben Dajksterhuis.

Oni će diskutovati i o regionalnom pristupu nuklearnoj energiji u globalnoj tranziciji ka čistoj energiji, strateškoj ulozi nuklearne energije u zemljama u razvoju koje se suočavaju sa brzim rastom potražnje za električnom energijom i ulogom inovativnih nuklearnih tehnologija (npr. malih motornih reaktora - SMR, mikroreaktora, ciklusa goriva sledeće generacije) u regionima u razvoju.

Teme će biti i ekonomski i politički podsticaji za preusmeravanje regiona zavisnih od fosilnih goriva ka nuklearnoj energiji, globalni i regionalni savezi koji oblikuju pristup nuklearnoj tehnologiji i lance snabdevanja.

Program samita obuhvata sesije o finansiranju nuklearnih projekata, sigurnosti snabdevanja gorivom, upravljanju nuklearnim otpadom, kao i o razvoju inovativnih rešenja poput malih modularnih reaktora (SMR).

Posebna pažnja biće posvećena cilju da se nuklearni kapaciteti utrostruče do 2050. godine, u skladu sa globalnim klimatskim ambicijama.

Od ovogodišnjeg Nuklearnog samita u Parizu se očekuje da potvrdi nuklearnu energiju kao ključni stub za postizanje klimatske neutralnosti i energetske bezbednosti.

U fokusu će biti mali modularni reaktori (SMR) i komercijalizacija SMR tehnologije, koja je lakša za finansiranje i pogodna za zamenu termoelektrana na ugalj, kao i diskusije o reaktorima IV generacije i nuklearnoj fuziji kao dugoročnom rešenju.

Prvi Nuklearni samit održan je od 21. do 22. marta 2024. u Briselu, u organizaciji Belgije i IAEA.

Na prvom samitu je učestvovalo više od 30 zemalja i Evropska unija, a usvojena je zajednička deklaracija kojom se poziva na utrostručavanje nuklearnih kapaciteta do sredine 21. veka.

Ovogodišnji samit u Parizu biće prilika da se potvrde ti zaključci i da se nuklearna energija dodatno afirmiše kao pouzdan partner obnovljivim izvorima u obezbeđivanju stabilne, niskougljenične energije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministarka Đedović Handanović učestvovali su prošle godine na prvom Nuklearnom samitu u Briselu, a Vučić je tada ukazao da dolazi vreme veštačke inteligencije i da će biti mnogo problema u snabdevanju strujom, kao i da su i Srbiji potrebne promene.

Istakao je da treba što pre da vidimo studije za upotrebu nuklearne energije u našoj zemlji, jer ćemo jedino tako moći da obezbedimo dovoljno struje u budućnosti.

Ministarka Dubravka Đedović Handanović najavila je u subotu, na predstavljanju nacionalne strategije "Srbija 2030" u Palati Srbija, početak novog investicionog ciklusa u energetici i izjavila da će 30 odsto svih planiranih ulaganja do 2035. godine biti za energetiku, kao i da moramo da započnemo izgradnju prve nuklearne elektrane u Srbiji pre 2035.

Za razvoj nuklearnog programa u Srbiji do 2035. godine potrebno je najmanje tri milijarde evra.

Ministarstvo rudarstva i energetike radi na osnovanju Nacionalnog tela za sprovođenje Programa nuklearne energije, u skladu sa preporukama IAEA.

U Srbiji su krajem novembra 2024. godine usvojene izmene Zakona o energetici kojima je zvanično ukinut moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, koji je bio na snazi više od 35 godina.

"Do polovine naredne godine planiramo da završimo fazu 1 koja uključuje kompletnu analizu, šta je sve neophodno usvojiti od zakonskih regulativa da bismo utrli put za izgradnju nuklearne elektrane u našoj zemlji", izjavila je u fabruaru ministarka Đedović Handanović.

Nakon toga, kako je rekla, počinje faza 2, koja će uključivati i pripremu gradnje nuklearne elektrane, a čitav pripremni proces trajao bi oko četiri godine.

"Kompanija EDF je važan partner u ovom procesu, a saradnja se planira uz uključivanje domaćih stručnjaka, povratak srpskih naučnika iz inostranstva i doprinos međunarodnih eksperata", kazala je Đedović Handanović posle sastanka sa predstavnicima EDF u februaru u Beogradu.

Inače, nova Strategija razvoja energetike do 2040. godine u Srbiji prepoznaje nuklearnu energiju kao opciju za stabilno bazno snabdevanje niskougljeničnom energijom u budućnosti.

U Parizu je u aprilu 2024. potpisan Memorandum o razumevanju između Vlade Srbije i EDF-a o uspostavljanju okvira za dugoročni dijalog u oblasti energetske tranzicije i nuklearne tehnologije.

EDF upravlja sa 56 aktivnih nuklearnih reaktora raspoređenih u 18 elektrana širom Francuske, što je čini najvećim svetskim proizvođačem nuklearne energije. Takođe, EDF upravlja i sa 15 reaktora u Velikoj Britaniji.

Inače, francuski predsednik Makron najavio je 2. marta ove godine jačanje kapaciteta francuskog nuklearnog odvraćanja s ciljem da se Francuska prilagodi nacionalnim i evropskim izazovima.

"Suočeni sa kombinacijom pretnji moramo ojačati naše kapacitete nuklearnog odvraćanja. Moramo razmišljati o našoj strategiji odvraćanja po dubini evropskog kontinenta, uz punom poštovanje našeg suvereniteta", poručio je Makron u svom obraćanju naciji iz vojne baze na Ostrvu Long, prenosi dnevnik Figaro.

Francuska i Nemačka produbiće saradnju na nukelarnom odvraćanju tako što će stvoriti upravljačku grupu i započeti zajedničke aktivnosti ove godine, navedeno je istog dana u zajedničkom saopštenju francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Fridriha Merca.

(Telegraf Biznis/Tanjug)