Mapa Srbije 2035. godine: Od brzih pruga do 1.000 km novih autoputeva - evo šta se sve menja

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević kaže za RTS da su planovi razvoja, izneti u nacionalnoj strategiji "Srbija 2030", zasnovani na realnim osnovama. Ističe da se do kraja marta očekuje uspostavljanje putničkog saobraćaja brzom prugom do Budimpešte, kao i da će putovanje trajati oko tri sata. Poručuje i da je Jagodina najveći izazov na brzoj pruzi Beograd–Niš. Otkriva i kada bi Beograd mogao da dobije postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

- Ja bih rekla da je ambiciozna, ali istovremeno i realna. Svi naši planovi koji su predstavljeni, kroz planove od 2025. do 2030. godine, ali i 2030. do 2035, smatram da su zasnovani na realnim činjenicama - istakla je Sofronijevićeva.

Teme za vas

Kako je navela, nada se da neće biti nepredviđenih okolnosti i da "ako sve bude u nekom realnom i normalnom stanju, svi ovi planovi koji su izneti biće i ostvareni".

Nacionalna strategija razvoja, koja je predstavljena prethodnih dana, postavlja ambiciozne ciljeve u oblasti saobraćajne i komunalne infrastrukture, ali su oni, prema oceni ministarke, dostižni ukoliko ne bude većih nepredviđenih okolnosti.

- Ja bih rekla da je ambiciozna, ali istovremeno i realna. Svi naši planovi koji su predstavljeni, kroz planove od 2025. do 2030. godine, ali i 2030. do 2035, smatram da su zasnovani na realnim činjenicama - istakla je Sofronijevićeva.

Kako je navela, nada se da neće biti nepredviđenih okolnosti i da "ako sve bude u nekom realnom i normalnom stanju, svi ovi planovi koji su izneti biće i ostvareni".

Do kraja marta putnički saobraćaj brzom prugom do Budimpešte

Govoreći o železničkoj infrastrukturi, ministarka je ukazala da je srpska strana završila sve što je bilo predviđeno za uspostavljanje putničkog saobraćaja na brzoj pruzi od Beograda do Budimpešte i da se sada očekuje završetak tehničkih detalja na mađarskoj strani.

- Moram da naglasim da je srpska strana u potpunosti ispunila sve što se tražilo. Naša pruga od Beograda do Subotice je u operativnoj upotrebi od oktobra prošle godine. Uspostavljen je i teretni saobraćaj i sada očekujemo da mađarska strana završi još neke tehničke detalje - rekla je ministarka.

Dodala je da se očekuje da putnički saobraćaj bude uspostavljen do kraja marta, a da bi cena karte u jednom pravcu trebalo da iznosi 25 evra.

- Za ovu prugu je predviđeno osam parova vozova, sa 16 polazaka između Beograda i Budimpešte - navela je ministarka.

Prema njenim rečima, dve linije biće direktne, bez zaustavljanja, osim tehničkog stajanja u Kelebiji.

- To tehničko zaustavljanje naši stručnjaci su izračunali biće 21 minut. Za vozove koji će direktno saobraćati između Beograda i Budimpešte, predviđeno je da se i granična i carinska kontrola obave u Beograd Centru, na Prokopu, naša, srpska strana. A da mađarska strana to obavi u Kelebiji - objašnjava Sofronijevićeva.

Putovanje bi, kako navodi, trebalo da traje oko tri sata.

- Pre sedam godina kada je prestao saobraćaj na ovoj deonici, putnički, putovanje je trajalo nešto preko 8 sati. Sa ovim direktnim linijama mi smo negde oko tri sata, tri sata i 10 minuta - ukazala je Sofronijevićeva.

Osvrnuvši se na ulaganja u železnicu, istakla je da u Srbiji decenijama nije bilo nove izgradnje, ali da je to u međuvremenu promenjeno.

- Od izgradnje Barske pruge, to se desilo 1975. u prošlom veku, do 2012. praktično je nula kilometara pruge izgrađeno. Od 2012. mi imamo 217 kilometara izgrađenih novih pruga i 844 rekonstruisanih pruga. Trenutno se rade 203 kilometra - rekla je ministarka.

Brza pruga od Beograda do Niša - najveći izazov u Jagodini

Kada je reč o brzoj pruzi Beograd-Niš, navela je da je reč o veoma zahtevnoj deonici na Koridoru 10.

- Ona je dužine 230 kilometara. Podelili smo je u tri deonice, da bismo mogli da u fazama, kako se rešavaju plansko-tehnička, imovinsko-pravna pitanja, da bismo mogli, prosto da kažem kolokvijalno, da napadamo pojedine deonice koje budu spremne - dodala je Sofronijevićeva.

Nadovi da su radovi na delu Stalać–Đunis izvesni već ove godine.

- Za Stalać–Đunis je u decembru prošle godine potpisan ugovor sa turskom kompanijom 'Gulemark'. Izabran je stručni nadzor, čeka se izdavanje građevinske dozvole i počinje izvođenje radova ove godine - dodala je ministarka.

Istakla je da je trenutno najveći izazov u gradu Jagodini, gde deo građana traži izmeštanje trase, ali da se rešenje traži u saradnji sa stručnjacima i predstavnicima Evropske komisije.

- Upravo svi se trudimo da zajedno sa građanima Jagodine nađemo rešenje koje će biti na obostrano zadovoljstvo. Inače, kompletna kompletna tehnička dokumentacija je urađena, a do kraja godine biće završen i prostorni plan područja posebne namene za prvu deonicu, mada se paralelno radi i tehnička dokumentacija - poručuje Sofronijevićeva.

- Šta nam to govori? Da 2027. možemo da započnemo ozbiljnije radove i na ovoj deonici, uz početak radova ove godine na deonici Stalać–Đunis - dodaje ministarka.

Do kraja godine stanične zgrade od Novog Sada do Subotice

Govoreći o gradnji železničkih stanica na novim trasama, ministarka kaže da je građevinska dozvola izdavana za prugu od Novog Sada do Subotice, uključujući i stanične zgrade.

- U to vreme nisu važili neki propisi. Desilo se šta se nažalost desilo, i republička građevinska inspekcija izašla je na lice mesta i izvršila naknadnu proveru svih tih stanica i naložila sanaciju stanica Novi Sad, Bačka Topola i Subotica - navela je Sofronijevićeva.

Objašnjava da su promenjeni standardi, kao i da se primenjuju srpski standardi bazirani na evrokodovima 6, 7 i 8.

- Podignuta je lestvica, a ti uslovi nisu važili u vreme izdavanja građevinske dozvole. To je doprinelo da moramo ići na sanaciju ovih staničnih zgrada. Zaključen je ugovor, izabran je stručni nadzor i sve tri spomenute stanice biće u funkciji do kraja ove godine - dodala je ministarka.

Napomenula je da će se na staničnoj zgradi Novi Sad raditi samo krila A i D.

- B i C iz poznatih razloga, dok traje sudski postupak i istražni postupak nije bio moguć pristup. Dva puta je raspisivan tender, prosto, i pravna i fizička i faktička nemogućnost da se rade ta dva krila, ali krilo A i krilo D, prošli su statičku proveru, urađen je projekat i do 1. decembra ćemo to imati - poručuje Sofronijevićeva.

Do 2035. planirano još 985 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica

U oblasti putne infrastrukture, ministarka je ukazala da je do 2012. godine u Srbiji bilo 596 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, a da su od tada izgrađena još 622 kilometra.

- Ove godine su planirana 133 nova kilometra da budu završena i puštena u saobraćaj - rekla je ministarka.

Kako je dodala, do 2035. godine u planu je izgradnja još 985 kilometara novih auto-puteva i brzih saobraćajnica.

Posebno je izdvojila nastavak velikih putnih pravaca, uključujući produžetak Moravskog koridora od Adrana, preko Raške do Novog Pazara, sa odvajanjem za Jarinje, kao i nastavak Dunavskog koridora dalje od Golupca, preko Donjeg Milanovca do Brze Palanke, sa krakom ka Kladovu i Negotinu.

Kada je reč o projektima "Smajli" i "Vožd Karađorđe", ministarka je rekla da su za "Vožda Karađorđa" u toku završni pregovori i da bi pripremni radovi mogli da počnu već u aprilu i maju.

Kada je reč o projektu "Smajli" poručuje da nisu ispunjavane ugovorne obaveze,

- Mislim da je poštenije i raskinuti ugovor kada vidite da se nešto ne izvršava, nego nastaviti nešto što vidite da nije dobro - rekla je Sofronijevićeva, govoreći o raskidu prethodnog ugovora za "Smajli".

Dodala je da će, pošto već postoje važeće dozvole za pripremne radove, oni biti pokrenuti do kraja meseca.

Srbija se pozicionira kao regionalni avio-hab

Ministarka je ocenila da se Srbija već pozicionirala kao vodeće avio-saobraćajno čvorište u regionu, uz stalni rast beogradskog aerodroma, ali i aerodroma u Nišu.

- Srbija se već pozicionirala i svakim danom se sve čvršće pozicionira kao vodeći hab u regionu za avio-saobraćaj -rekla je ministarka.

Navela je da je na aerodromu u Nišu u prva dva meseca ove godine broj putnika povećan za 60 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kao i da se očekuje da taj aerodrom dodatno razvija kargo-saobraćaj.

Govoreći o mreži manjih aerodroma, ministarka je rekla da država procenjuje da su oni važni za dalji razvoj turizma i privrede, ali da je glavni fokus i dalje na aerodromima "Nikola Tesla", Niš i Morava.

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu

Osvrnuvši se na vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu, ministarka je ukazala da je to oblast u kojoj ima mnogo prostora za napredak i da su lokalne samouprave formalno nadležne za te sisteme, ali da država pomaže kroz različite projekte i međunarodne izvore finansiranja.

Kada je reč o postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu, istakla je da je to jedan od najvažnijih komunalnih projekata.

- Beograd je, ja mislim, jedina prestonica u ovom delu Evrope koja nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda - navela je Sofronijevićeva.

Podsetila je da je 2025. godine zaključen okvirni sporazum sa francuskom kompanijom, a da su ove godine nastavljeni razgovori za prvu fazu projekta.

- Do kraja ove godine ćemo mi imati potpisan ugovor. Šta je ovde najteže? Definisati tehnologiju - rekla je ministarka.

Kako je zaključila, ključno je da projekat konačno počne.

- Smatram da je veoma važno da se počne ovaj projekat i da građani Beograda konačno dobiju ono što zaslužuju - zaključila je ministarka Sofronijević.

(Telegraf Biznis/RTS)