Da li i Srbija ulazi u režim "kriznog upravljanja": Realna cena goriva 240 dinara za litar - šta to znači?

Globalno tržište energenata ponovo je ušlo u zonu visokog rizika, a Srbija reaguje politički i fiskalno. Predsednik Aleksandar Vučić sazvao je hitnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost kako bi se odgovorilo na nagli skok cena nafte i potencijalni udar na domaću ekonomiju, što je jasan signal da energetska kriza prelazi iz tržišne u bezbednosnu kategoriju.

Foto: Tanjug/JADRANKA ILIĆ

Teme za vas

U trenutku kada je cena sirove nafte na svetskom tržištu skočila na oko 110–112 dolara po barelu, usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku i napada na ključnu energetsku infrastrukturu, države širom sveta ulaze u režim kriznog upravljanja.

Za Srbiju to znači direktan pritisak na inflaciju, budžet i standard građana.

Država već interveniše: Rezerve, akcize i kontrola cena

Prema najavama sa vrha vlasti, odgovor Srbije zasniva se na kombinaciji trošenja robnih rezervi i fiskalnih intervencija kroz akcize, što je klasičan antikrizni model za amortizaciju spoljnog šoka.

U praksi, to već podrazumeva: puštanje desetina hiljada tona dizela iz rezervi, smanjenje akciza na gorivo, i pokušaj da se administrativno ublaži rast maloprodajnih cena.

Foto: Shutterstock AI

Cilj je jasan: sprečiti nagli skok cena goriva koji bi se prelilo na sve ostale sektore, od transporta do hrane.

Jer energija je osnovni input: kada poskupi nafta, poskupljuje sve.

Realna cena goriva već iznad psihološke granice

Iako država pokušava da amortizuje udar, tržišni signali su neumoljivi. Prema procenama iz energetskog sektora, realna cena dizela već se kreće između 240 i 250 dinara po litru, što je nivo koji vlast pokušava da ne dozvoli na pumpama.

To znači da država faktički subvencioniše razliku između tržišne i kontrolisane cene, što direktno opterećuje budžet.

U takvom modelu postoji jasan limit: što kriza duže traje, to je fiskalni trošak veći.

Geopolitika diktira ekonomiju

Korenski uzrok ove krize nije ekonomski, već geopolitički. Napadi na energetska postrojenja u Persijskom zalivu i pretnje blokadom ključnih pomorskih ruta doveli su do poremećaja u globalnom snabdevanju i skoka cena energenata.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Takvi šokovi imaju lančani efekat: rast cena nafte dovodi do rasta cena transporta što dovodi do rasta cena hrane što dovodi do inflatornih talasa.

Zato predsednik upozorava da je situacija neizvesna u srednjem roku, uz poruku da niko ne može garantovati šta će se dešavati za dva ili tri meseca.

Energetske rezerve kao ključ stabilnosti

Jedna od retkih pozitivnih tačaka u ovom trenutku jeste činjenica da Srbija raspolaže značajnim rezervama energenata. Prema zvaničnim podacima, država ima veće rezerve proporcionalno potrošnji nego većina zemalja u regionu, što daje prostor za kratkoročne intervencije.

Ali to nije trajno rešenje. Rezerve kupuju vreme, ne rešavaju problem.

Ekonomija na testu izdržljivosti

Ova kriza otvara nekoliko ključnih pitanja za ekonomsku politiku Srbije: kako balansirati između zaštite standarda i očuvanja budžeta, koliko dugo država može da kontroliše cene i da li će se inflatorni pritisak preliti na širi ekonomski sistem.

U ovom trenutku najvažnija poruka vlasti jeste pokušaj smirivanja tržišta i građana, uz apel da nema potrebe za panikom.

Međutim, iza tog apela stoji realnost: Srbija ulazi u period u kojem cena energenata postaje centralno ekonomsko pitanje  i potencijalno najveći rizik za stabilnost u 2026. godini.

Sve najnovije informacije o stanju na Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf Biznis)