Letovanje pod sirenama, ekonomija pod pritiskom: Šta nas čeka - stagflacija, skok troškova života, besparica

Sednica Saveta za nacionalnu bezbednost u Srbiji održana je u trenutku kada globalno tržište energije ulazi u zonu ozbiljne neizvesnosti. Sukob na Bliskom istoku, sa Iranom u njegovom središtu, više ne deluje kao ograničeni regionalni problem, već kao potencijalni okidač za lančanu reakciju koja može promeniti cenu života širom planete.

U takvom ambijentu, nafta postaje mnogo više od berzanske robe, ona ponovo postaje političko i bezbednosno oružje.

Teme za vas

Cena koja menja sve

Tržište nafte već reaguje nervozno, a ključna tačka straha je Ormuski moreuz - uski prolaz kroz koji prolazi oko petine svetske nafte. Svaka ozbiljnija destabilizacija tog koridora automatski gura cene naviše.

Ekonomski analitičari, poput stručnjaka iz velikih investicionih kuća, sve češće pominju scenario u kojem bi nafta mogla da ode na 140 dolara, pa čak i da se približi granici od 200 dolara po barelu. To više nije teorija iz udžbenika, već projekcija koja se otvoreno razmatra u finansijskim krugovima.

Za poređenje, već i cena od oko 100 dolara predstavlja pritisak. Sve iznad toga ulazi u zonu koja menja ponašanje država, kompanija i građana.

Foto: Privatna arhiva

Države uvoznice: Između subvencija i udara na standard

Za zemlje koje nemaju sopstvene resurse, poput Srbije i većine evropskih ekonomija, efekat je neposredan. Skuplja nafta znači skuplji transport, a skuplji transport znači skuplju hranu, robu i usluge.

U takvim okolnostima države posežu za merama poput smanjenja akciza kako bi ublažile udar na građane. Međutim, to je kratkoročno rešenje. Dugoročno, država time odustaje od milijardi evra prihoda koji se inače koriste za finansiranje infrastrukture, zdravstva i javnog sektora.

Ekonomista Dejan Šoškić u ranijim analizama upozoravao je da ovakve intervencije mogu da stabilizuju cene u kratkom roku, ali da dugoročno stvaraju pritisak na budžet i povećavaju fiskalne rizike, naročito u uslovima globalne nestabilnosti. Drugim rečima, država kupuje vreme, ali po visokoj ceni.

Inflacija koja se vraća na velika vrata

Energetski šok nikada ne ostaje izolovan. On se preliva kroz čitavu ekonomiju. Kada gorivo poskupi, lančano poskupljuju logistika, proizvodnja i na kraju, osnovne životne namirnice.

Zato ekonomisti upozoravaju na povratak scenarija iz sedamdesetih godina prošlog veka: stagflacije, kombinacije visoke inflacije i slabog ekonomskog rasta.

Ako bi cena nafte duže vreme ostala iznad 130 ili 140 dolara, mnoge ekonomije bi se suočile sa usporavanjem, a neke i sa ulaskom u recesiju. U tom slučaju, građani bi istovremeno plaćali skuplji život i imali manje prihode, najteža moguća kombinacija.

Foto: Shutterstock

Od energenata do hrane: Kriza koja se širi

Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da energija nije izolovan sektor. Ona je osnova svega.

Skuplji gas i nafta znače skuplju proizvodnju đubriva, a to direktno utiče na poljoprivredu. Ako se taj lanac poremeti, posledica nije samo skuplja hrana, već i potencijalni problemi sa snabdevanjem u siromašnijim delovima sveta.

Zato pojedini analitičari već govore o mogućem prelasku iz energetske u širu krizu troškova života, koja može zahvatiti i razvijene i zemlje u razvoju.

Turizam na ivici: Sezona pod znakom pitanja

Dok ekonomisti gledaju grafikone, turistička industrija gleda - mape rizika.

Poruke iz Irana o mogućim napadima koji bi mogli da obuhvate šire ciljeve dodatno podižu nervozu. U takvom okruženju, avio-kompanije već prilagođavaju rute, izbegavajući rizične zone, što automatski povećava troškove.

To znači da bi do početka letnje sezone moglo da dođe do nekoliko paralelnih udara: cene avionskog goriva rastu, pa rastu i cene karata, osiguravajuće kuće povećavaju premije zbog bezbednosnih rizika, turoperatori kalkulišu sa neizvesnošću, pa aranžmani poskupljuju.

Ako se kriza ne smiri, letovanje bi moglo da poskupi i do 20–30 odsto, a pojedine destinacije mogle bi da beleže pad interesovanja zbog percepcije rizika.

Foto:Telegraf.rs/AI ilustracija/Grok

Može li svet da stane?

Globalna ekonomija danas funkcioniše na tankoj ravnoteži: brz transport, stabilni lanci snabdevanja i relativno jeftina energija. Kada se taj balans poremeti, sistem počinje da usporava.

Nije realno očekivati potpuni kolaps, ali je realno očekivati postepeno kočenje: sporiji rast, opreznije investicije i pad potrošnje.

U prevodu, svet ne bi stao, ali bi počeo da diše teže.

Između panike i prilagođavanja

U ovom trenutku, ključna stvar nije samo koliko će nafta koštati, već koliko dugo će trajati neizvesnost. Ako se sukob stabilizuje, tržišta će se relativno brzo smiriti.

Ali ako se kriza produži, svet ulazi u novu fazu u kojoj energija ponovo postaje centralna tačka političke i ekonomske moći. A tada cena barela više nije samo broj na berzi, već mera globalne stabilnosti.

(Telegraf Biznis)