100 milijardi dolara godišnje - ovo je biznis koji cveta, svi se hvataju za glavu, ali zakonski ne mogu ništa!

Ekonomisti tvrde da proučavaju tržišta u svim njihovim oblicima. No jedno ih, čini se, dovodi u neprijatnu situaciju. U novoj knjizi „Sex Work by Numbers“, Štef Adrijensens sa univerziteta KU Leuven u Belgiji procenjuje da je manje od pet odsto od ukupno 18.232 akademske publikacije o industriji seksa (2000–2024) zauzelo ekonomski ili poslovni pristup problematici.

Poređenja radi, 40 odsto radova bavilo se biologijom ili medicinom, više od 25 odsto psihologijom ili psihijatrijom, a gotovo 20 odsto pravom. Brza pretraga pojmova „sex work“ ili „prostitution“ u bazi Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja daje svega 178 rezultata među 35.450 članaka. To je veliki propust ekonomista jer je reč o izuzetno velikoj i uticajnoj industriji.

Teme za vas

Ogromni prihodi

Procenjuje se da pornografija generiše oko 100 milijardi dolara godišnje, što je dvostruko više od industrije veštačke inteligencije. Platforma OnlyFans ima 4,6 miliona kreatora i čak 380 miliona korisnika, koji zajedno troše više od sedam milijardi dolara godišnje. Procene UNAIDS-a pokazuju da se 0,6 odsto žena starijih od 15 godina u svetu bavi razmenom seksualnih usluga, dok u subsaharskoj Africi taj udeo raste na 1,3 odsto.

Printskrin: Twitter/Coyote ⭐TOP 2.0% Onlyfans

Seksualni rad je teško proučavati jer obuhvata veoma različite aktivnosti. Ulična prostitutka u Najrobiju, luksuzna eskort dama u Londonu i cam girl u Kijevu žive u potpuno različitim ekonomskim realnostima. Mnoge, u zavisnosti od potražnje, kombinuju pornografiju, striptiz i prostituciju.

Istovremeno, kriminalizacija gura industriju u podzemlje, a čak i tamo gde je legalna, kao u Nemačkoj i Holandiji, stigma otežava prikupljanje podataka. Zbog toga se procene često zasnivaju na nagađanjima. Još u 18. veku jedan londonski sudija procenio je broj prostitutki na 50.000, dok je kasnije izneta i procena od 80.000 – obe bez pouzdanih dokaza, prenosi Jutarnji tekst iz The Economista.

Šteta je što ekonomisti izbegavaju ovu temu, jer je seksualni rad klasično tržište koje oblikuju ponuda, potražnja i cena. Kada se ipak uključe, njihovi rezultati mogu biti vrlo otkrivajući.

Koliko ih ima?

Godine 2021. istraživači iz Ruande i američkog CDC-a koristili su metodu „hvatanja i ponovnog hvatanja“ kako bi procenili broj seksualnih radnica. Zaključak: između 9.000 i 23.000 žena, odnosno 0,1 do 0,35 odsto ženske populacije Ruande, bavi se ovim poslom.

Kontrolisani eksperimenti nisu mogući iz etičkih razloga, ali se mogu analizirati promene u zakonima. Tako su Skot Kaningem i Maniša Šah 2018. pokazali da je nakon dekriminalizacije u zatvorenim prostorima na Rod Ajlendu došlo do pada nasilnog kriminala i gonoreje kod žena. Suprotno tome, u Indoneziji je kriminalizacija dovela do porasta polno prenosivih bolesti i ekonomskih problema radnica.

Foto: onlyranker.com

Regulacija i internet menjaju pravila igre

Belgija je 2024. dala seksualnim radnicima puna radna prava, dok je Italija uvela oporezivanje prostitucije. Istovremeno, internet i platforme omogućavaju lakši ulazak u industriju i preciznije istraživanje.

Analizom više od 24.000 online recenzija, istraživači su procenili da se 0,15 odsto žena u Holandiji i 0,18 odsto u severnoj Belgiji bavi seksualnim radom.

Foto: OnlyFans

Lakši ulazak u biznis

Platforme poput OnlyFansa menjaju percepciju i smanjuju stigmu. U Švedskoj čak osam odsto devojaka od 15 do 19 godina priznaje da je razmenjivalo eksplicitan sadržaj za novac. U Britaniji samo 56 odsto mladih smatra „sugaring“ oblikom seksualnog rada, dok je taj procenat kod starijih čak 70 odsto.

Italijanski ekonomisti Elias Karoni, Davide Dragone i Marina Dela Đusta tvrde da „digitalni seks“ smanjuje sram i stres, jer veća ponuda normalizuje takve aktivnosti.

Oni upozoravaju i na šire posledice: pad fertiliteta, niže cene uslug i rast potražnje.

Malo koji ekonomista može ostati ravnodušan na pitanje da li su ove procene tačne, jer je jasno da se radi o tržištu koje brzo raste i menja društvo i ekonomiju.

(Telegraf Biznis)