Predviđanje stručnjaka o posledicama po energetski sektor: Ako se desi ovo, sigurno će se odraziti na Srbiju

Ukoliko sukob na Bliskom istoku potraje i dođe do potpune blokade Ormuskog moreuza, to bi se negativno odrazilo i na Srbiju i pored svih energetskih mera koje država preuzima, jer Srbija zavisi od uvoza nafte i prirodnog gasa i ima nerazrešenu situaciju sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), izjavio je danas docent na Fakultetu političkih nauka Strahinja Obrenović.

Obrenović je za Tanjug rekao, govoreći o blokadi Ormuskog moreuza, da ni evropska ni američka privreda ne bi mogle da izdrže visoke cene nafte po barelu, i pored činjenice da su SAD veliki proizvođač sirove nafte i tečnog prirodnog gasa, jer to zavisi od uvoza drugih zemalja.

Teme za vas

"EU je region koji je zavistan od uvoza energije iz trećih zemalja, i ovaj poremećaj u lancima snabdevanja definitvno utiče na evropsku privredu. Ako se situacija nastavi, to će se reflektovati i na inflaciju i pad život životnog standarda", poručio je on.

Prema njegovim rečima, iako svaka država, pa i Srbija, preduzima mere koje odgovaraju njenoj privredi i energetskom sektoru, ukoliko sukob na Bliskom istoku potraje, mogu se očekivati negativni efekti po ekonomiju i energetiku svuda u svetu.

"S druge strane možemo imati i optimizma jer vidimo da Iran polako popušta bar prema prijateljskim zemljama, i omogućava transport kroz moreuz. Možemo očekivati da će i američka administracija popustiti ali to će zavisiti od borbenih dejstava jer tu možemo očekivati efekat spirale", izjavio je on.

Foto: Tanjug/AP

Na pitanje da li je današnji globalni finansijski sistem stabilniji nego 2008. godine ili ranjiviji s obzirom na to da ekonomista Ričard Bukstejber, koji je među prima upozorio na slom iz 2008, danas tvrdi da bi ono što dolazi moglo da bude i gore i da smo "stvorili demona" u vidu neodrživog AI balona i opasne koncentracije kapitala u rukama deset giganta, Obrenović je rekao da je teško napraviti paralelu između krize od pre 18 godina i aktuelne situacije s obzirom na to da sada postoji više političkih i vojnih dešavanja, blokadu Ormuskog moreuza i sukob između Ukrajine i Rusija koja je bila dominantan snabdevač gasa i nafte ka Evropi.

Istakao je da je sada pogođenost mnogo šira imajući u vidu da se većina energije iz zemalja Persijskog zaliva i Irana izvozila ka azijskim tržištima, napomenuvši da ni Evropa nije pošteđena s obzirom na to da su skladišta gasa niža za 10 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

"S druge strane dovodi se i u pitanje brzina klimatske politike EU jer već vidimo da li će to uticati na konkurentnost evropske privrede i kako će se ona nositi sa konkurencijom američkih i kineskih kompanija", naveo je on.

Kako je objasnio, sama trenutna struktura privrede se promenila u odnosu na period iz 2008. godine jer postoji mnogo veći udeo obnovljivih izvora energije, posebno u Evropi ali i Kini gde postoji dominacija izvoza solarnih panela.

(Telegraf Biznis/Tanjug)