Sukob sa Iranom je blagodat za rusku posrnulu ekonomiju: I nije reč samo o nafti

Rat sa Iranom pružio je ruskoj posrnuloj ekonomiji preko potreban spas. Visoke cene nafte pune državnu kasu Kremlja, pomažući da se zakrpi rupa u saveznom budžetu i održi ratni napor u Ukrajini. Ali, osim nafte, globalna trka za snabdevanjem prirodnim gasom i đubrivima, takođe poremećena zbog sukoba sa Iranom, mogla bi dodatno da uveća finansijsku dobit Rusije.

"Najveći dobitnik (iranskog) sukoba je Rusija", rekao je Ben Kejhil, viši saradnik u Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS), istraživačkom institutu iz Vašingtona.

Teme za vas

Kremlj sada može da prodaje ranije sniženu rusku sirovu naftu "po punim tržišnim cenama", što predstavlja "prilično veliki preokret" za ekonomiju, dodao je.

Dobit za ruske javne finansije dolazi u ključnom trenutku. Pre rata sa Iranom, "Rusija je išla ka pravoj budžetskoj krizi", rekla je Aleksandra Prokopenko, saradnica u Karnegi centar Rusija Evroazija, istraživačkom institutu fokusiranom na Rusiju sa sedištem u Berlinu. Iako najnoviji sukob na Bliskom istoku nije suštinski promenio izglede za ekonomiju strukturno oštećenu dugotrajnim ratom, on je "kupio vreme", rekla je za CNN.

Koliko tačno vremena, zavisi od toga koliko će rat sa Iranom trajati, ali su više cene nafte već donele određeno olakšanje. Rusko ministarstvo finansija nagovestilo je da će rezovi potrošnje koji su ranije bili planirani za ovu godinu sada biti pomereni za 2027, dodala je Prokopenko.

Do sredine marta, cena ruske nafte tipa Urals iznosila je 90 dolara po barelu, dvostruko više nego u februaru, prema Sergej Vakulenko, višem saradniku u Karnegi centru Rusija Evroazija. Čak i manji rast, od 30 dolara po barelu, zabeležen ranije u martu, donosio je 8,5 milijardi dolara dodatnih prihoda mesečno, "od čega 5 milijardi ide u državnu kasu, a ostatak naftnim kompanijama", napisao je ove nedelje.

Prihodi od nafte i prirodnog gasa čine oko četvrtine ruskog saveznog budžeta i ključni su za finansiranje njene "ratne mašinerije u Ukrajini", rekao je Simone Taljapjetra, viši saradnik u istraživačkom institutu Bruegel iz Brisela. "To su loše vesti za Ukrajinu."

Dramatičan preokret

Pre rata sa Iranom, krug kupaca ruske nafte se sužavao, a kupci su tražili velike popuste, zahvaljujući strožim sankcijama Evropske unije i Vašingtona. Bela kuća je takođe sankcionisala Indiju, jednog od najvećih kupaca ruske nafte poslednjih godina.

Taj pritisak je davao rezultate. Izvoz ruske sirove nafte i naftnih derivata pao je na 6,6 miliona barela dnevno u februaru, što je najniži nivo od početka invazije na Ukrajinu 2022. godine, prema Međunarodnoj agenciji za energiju. Prihodi od izvoza pali su za oko 30% tog meseca u odnosu na godinu ranije.

Rat sa Iranom je od tada doneo drastične promene, delom zahvaljujući naglom zaokretu u stavu administracije Donalda Trampa prema ruskoj nafti. Ranije ovog meseca, Sjedinjene Države su privremeno ublažile sankcije na rusku naftu koja se transportuje morem kako bi "omogućile da nafta nastavi da teče na globalno tržište".

predsednik SAD Donald Tramp / Foto: Tanjug/AP

Isporuke Rusije ka Indiji na putu su da se gotovo udvostruče u martu u odnosu na februar, jer indijske rafinerije povećavaju kupovinu kako bi nadoknadile pad snabdevanja naftom sa Bliskog istoka, prema kompaniji Kpler.

Poslednjih dana, indijski kupci su plaćali više za naftu tipa Urals nego za Brent, globalni referentni standard, rekao je Sumit Ritolia, pozivajući se na "cenovne indikacije" kompanije Argus.

Prirodni gas i đubriva

Sukob na Bliskom istoku mogao bi da donese i druge finansijske i strateške dobitke Kremlju.

Ormuski moreuz je ključna tranzitna ruta ne samo za naftu, već i za tečni prirodni gas, đubriva, helijum i aluminijum – sve proizvode koje Rusija proizvodi u velikim količinama.

Kao drugi najveći izvoznik đubriva na svetu, Rusija već dobija "sve više i više" narudžbina, dok uvoznici iz Nigerije i Gane unapred kupuju pošiljke za treći kvartal ove godine, prema Prokopenko.

Foto: Shutterstock/ lavizzara

"Jednom uspostavljene, ove veze će se učvrstiti u zavisnost koja bi mogla da nadživi bilo kakav prekid vatre", navela je.

Rusija je takođe drugi najveći proizvođač prirodnog gasa na svetu, odmah iza Sjedinjenih Država. Već postoje spekulacije da bi Evropska unija mogla da odloži rok za ukidanje uvoza ruskog gasa. Neke zabrane trebalo bi da stupe na snagu već sledećeg meseca, dok je novembar 2027. trenutno postavljen kao krajnji rok za potpuni prekid uvoza.

To ukazuje na još jednu potencijalnu stratešku pobedu Rusije, rekla je Tatjana Mitrova, saradnica u Centru za globalnu energetsku politiku na Univerzitet Kolumbija. I ovde je ublažavanje američkih sankcija simbolično, jer otvara vrata Kremlju da ponovo pregovara sa Sjedinjenim Državama o dugoročnijim ustupcima, rekla je za CNN.

Indija i Kina preispituju uvoz iz Persijskog zaliva

Ako Indija i Kina smanje zavisnost od fosilnih goriva sa Bliskog istoka, mogle bi se sve više okretati ruskom uvozu, smatra Vakulenko. To bi moglo da ojača argumente za velike infrastrukturne projekte, što bi dodatno podstaklo rusku ekonomiju.

Na primer, Kina je ranije oklevala da se obaveže na projekat gasovoda "Snaga Sibira 2", ali bi sada mogla biti spremnija.

"Bezbedna kopnena ruta za gas, otporna na zatvaranje Ormuskog moreuza i pomorske blokade, sada izgleda privlačnije nego pre samo šest meseci", napisao je.

Veliko proširenje naftovoda Istočni Sibir–Pacifik, koji trenutno može da transportuje 1,6 miliona barela dnevno iz Rusije ka Aziji, takođe odjednom "ima mnogo više smisla" i za Rusiju i za Kinu.

Međutim, povećana potražnja Azije za ruskim fosilnim gorivima možda neće trajati. Energetski šok izazvan ratom sa Iranom podstaći će Kinu i Indiju da dodatno ulažu u domaće obnovljive izvore energije, pa čak i ugalj, smatra Mitrova.

Dve najmnogoljudnije ekonomije sveta "učiniće sve da smanje zavisnost od uvoza", rekla je.

Moskva / Foto: Tanjug/AP

Rusija takođe nije imuna na širi rast troškova transporta i cena robe izazvan ratom sa Iranom. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj je u četvrtak povećala prognozu ukupne inflacije u Rusiji ove godine za jedan procentni poen, na 6%.

OECD očekuje da će ruska ekonomija porasti za 0,6% ove godine, u poređenju sa 1% u 2025. Pad prognoze ukazuje na to da iznenadni prihodi u kratkom roku nisu trajno rešenje za rusku ekonomiju. Ekonomski problemi Kremlja se umnožavaju usled dugotrajnog rata, koji je povećao državni dug i usporio poslovne investicije.

(Telegraf Biznis/CNN)