Nafta iznad 115 dolara: Najžešći udar na svetsku ekonomiju i direktan pritisak na Srbiju - evo i kako!

Cena nafte probila je granicu od 115 dolara po barelu, što je signal koji globalna ekonomija vrlo dobro razume – ulazimo u zonu povećanog rizika, skuplje proizvodnje i novih inflatornih pritisaka. Kada energenti naglo poskupe, to se ne zadržava samo na pumpama, već se kao talas preliva kroz čitav ekonomski sistem.

Nafta je i dalje krvotok savremene privrede. Kada poskupi, poskupljuje transport, a sa njim i gotovo sve, od hrane do građevinskog materijala. Industrija plaća skuplju energiju, logistika diže cene, a kompanije taj trošak prebacuju na krajnje potrošače. Rezultat je novi talas inflacije u trenutku kada su se mnoge ekonomije tek počele oporavljati.

Teme za vas

Za centralne banke ovo je posebno nezgodan scenario. Rast cena nafte može da zakoči planove za smanjenje kamata, jer inflacija ponovo dobija gorivo, što znači skuplje kredite, sporiji rast i opreznije investicije. Tržišta u takvim uslovima postaju nestabilnija, a kapital traži sigurnija utočišta.

U pozadini ovakvog skoka najčešće stoje geopolitičke tenzije i potezi velikih proizvođača poput OPEC, gde svako ograničenje ponude ili rizik od prekida snabdevanja automatski podiže cenu na globalnom nivou.

Foto: shutterstock

Za Srbiju, koja je energetski zavisna od uvoza, posledice su direktne i opipljive. Pre svega, rastu troškovi uvoza, što znači veći pritisak na budžet i spoljnotrgovinski deficit. Istovremeno, skuplje gorivo podiže troškove transporta i proizvodnje, pa se inflacija ponovo ubrzava, posebno kroz cene hrane i osnovnih usluga.

Foto-montaža: Pixabay, Shutterstock

Država se tada nalazi između dve loše opcije - ili će dozvoliti da cene goriva rastu i dodatno opterete građane, ili će pokušati da ih ublaži smanjenjem dažbina, što znači manje novca u budžetu. Manevarski prostor je ograničen i svaka odluka nosi cenu.

Dodatno, visoka cena nafte utiče i na širu energetsku sliku. Često za sobom povlači i druge energente, pa dolazi do lančanog poskupljenja gasa, struje i industrijske energije. To može usporiti privredni rast, ali i ubrzati interesovanje za alternativne izvore energije.

U kratkom roku, građani će prvi udar osetiti na pumpama, ali pravi efekat dolazi kasnije, kroz tiho poskupljenje gotovo svega što kupuju. U dugom roku, ovakvi šokovi menjaju pravila igre i potvrđuju da je energija i dalje ključni instrument moći u globalnoj ekonomiji.

(Telegraf Biznis)