Žena živi od socijalne pomoći već 47 godina: "Kad više od 12 godina ne izlaziš iz stana ne možes ni da radiš"

Sve veći broj ljudi u Nemačkoj zavisi od osnovne socijalne pomoći kako bi preživeli. U novoj seriji „Između kancelarije i svakodnevice“ jedna korisnica otkriva kako izgleda život na rubu egzistencijalnog minimuma. Njena priča pokazuje koliko je teško preživeti s iznosom koji bi trebalo da pokrije sve osnovne životne potrebe.

Sve više ljudi zavisi od socijalne pomoći

Teme za vas

Krajem 2024. godine oko 1,26 miliona ljudi u Nemačkoj prima osnovnu socijalnu pomoć, što je 4,1% više nego godinu ranije. Mnogi od njih žive trajno na rubu siromaštva. Među njima je i 47-godišnja Alrun Z. iz Lüdenscheida, koja kaže da je njena finansijska situacija stalno napeta: „Tesno je uvek“, objašnjava svakodnevicu. Svako neočekivano povećanje troškova predstavlja dodatni teret.

Dugogodišnji život bez mogućnosti rada

Alrun prima socijalnu pomoć još od 1979. godine. Danas je u sistemu zbog potpune nesposobnosti za rad, uzrokovane posttraumatskim stresnim poremećajem i depresijom. Dvanaest i po godina gotovo nije izlazila iz stana: „Ako ne izlaziš napolje, ne možeš ni da radiš“, objašnjava.

U Nemačkoj oko 522.000 ljudi prima osnovnu socijalnu pomoć zbog smanjene radne sposobnosti, a mnogi imaju slične psihičke ili fizičke poteškoće koje im onemogućavaju redovan rad.

563 evra mesečno – život ispod minimuma

Alrun prima 563 evra mesečno za osnovne životne troškove, dok socijalna služba pokriva stanarinu i zdravstveno osiguranje. Od tih 563 evra, oko 200 ide na fiksne troškove poput struje, telefona i interneta. Preostaje joj 363 evra za hranu, lekove i kućne potrepštine.

Poseban problem su računi za struju – iako je deo troškova zakonski predviđen, Alrun plaća 58 evra umesto predviđenih 43, što znači da mora nadoknaditi razliku iz ostalih stavki.

Odricanja u svakodnevnom životu

Zbog ograničenog budžeta, Alrun odlaže sve što nije hitno. Frizerku može sebi priuštiti samo svaka tri meseca, umesto preporučenih dva. Kupovina odeće takođe se odlaže. Ako se pokvari veći kućni aparat, poput frižidera ili veš-mašine, situacija postaje kritična – ne postoji prostor za kupovinu novih stvari.

Razlika između socijalne pomoći i građanskog doplatka

Osnovna socijalna pomoć ne dozvoljava dodatnu zaradu, dok građanski doplatak omogućava primanje dodatnih 100 evra bez umanjenja naknade. Alrun smatra da je to nepravedno jer osobe poput nje nemaju mogućnost povećanja prihoda.

Puno obaveza, malo podrške

Najmanje jednom godišnje mora dostaviti izvatke iz banke i potvrde o najamnini i osiguranju, što je složena administracija. Pomaže joj zakonska starateljka, jer bi inače snalaženje bilo gotovo nemoguće. U manjim gradovima nedostaju savetovališta, pa se korisnici socijalne pomoći često osećaju prepušteni sami sebi.

Život na granici siromaštva

Priča Alrun Z. pokazuje koliko je tanka linija između egzistencijalnog minimuma i siromaštva. Nema mogućnost štednje niti finansijske sigurnosti, a svako dodatno povećanje troškova znači nova odricanja.

Ipak, nada se da će njeno iskustvo podstaći promene i da će politika ozbiljnije shvatiti stvarne životne uslove ljudi koji zavise od socijalne pomoći. Njena priča jasno pokazuje da službeni izračuni često ne odražavaju stvarnost i da mnogi građani žive u stalnoj finansijskoj nesigurnosti.

(Telegraf Biznis/Fenix)