Stručnjak sa Volstrita za Telegraf: Kako su pice u Pentagonu bile signal berzama da se sprema bura

U godini koju su, do sada, obeležila velika geopolitička previranja, blokade trgovačkih ruta, globalna energetska kriza i paradoks veštačke inteligencije koja istovremeno gura ekonomiju napred i drastično iscrpljuje energetske resurse, sposobnost čitanja berzanskih signala pre nego što postanu udarne vesti predstavlja ključ za očuvanje kapitala.

O tome kako dešifrovati te "nevidljive" znakove razgovarali smo sa Ivanom Ivanovskim, stručnjakom za poslovanje na Njujorškoj berzi (NYSE) i CEO i osnivačem investicione kuće Prime Capital, poznatim po tome što je eskalaciju u Venecueli precizno predvideo prateći neuobičajen indikator - porast isporuke pica u Pentagonu.

Teme za vas

Ivanovski za Telegraf Biznis precizno secira trenutno stanje globalne i domaće ekonomije, otkrivajući nam da li je srpsko smanjenje akciza na naftu za 60 odsto spas za građane ili tempirana budžetska bomba, kako se krupni kapital tiho repozicionira usled krize u Ormuskom moreuzu, zašto računi za struju tehnoloških giganata prete da nas uvuku u stagflaciju kao i zbog čega je praćenje mase na tržištu plemenitih metala često najveća zamka za investitore.

• Kako posmatrate nedavni potez u Srbiji - smanjenje akciza na naftu za čak 60 odsto? Da li je to, po Vašem mišljenju, održiv mehanizam za zaštitu standarda ili samo privremena 'kozmetika' koja može stvoriti budžetski kontraefekat kada država bude primorana da ponovo puni kasu?

Srbija je uradila ono što svaka država radi u ovakvim situacijama smanjila je akcize kako bi usporila rast cena na pumpama. Razumljivo, ali ne i održivo.

Problem je konkretan: akcize su prihod koji redovno ulazi u budžet. Kada ih smanjite za 60 odsto, ta rupa mora nekako da se popuni - zaduživanjem, smanjenjem rashoda ili ponovnim povećanjem akciza čim se kriza malo smiri. To je budžetski kontraefekat, ne dolazi odmah, ali dolazi sigurno.

Foto: Prime Capital

Znači, mera rešava jedan problem, ali stvara drugi. Građanin danas plaća manje, ali država će sutra morati da zatvori račun.

Pravi odgovor je rad na onome zbog čega smo uopšte izloženi ovakvim šokovima: zavisnost od uvoza energije. Povezivanje sa regionalnim mrežama, ulaganje u obnovljive izvore i izgradnja strateških rezervi. Izvodljivo je, ali zahteva dugoročnu strategiju.

• Vaše predviđanje situacije u Venecueli pokazalo je da berzanski indikatori često detektuju potrese pre nego što oni postanu udarne vesti u medijima. Koje to "nevidljive" signale danas vidite na globalnom tržištu energenata koje šira javnost trenutno previđa? Postoji li region ili sektor koji trenutno šalje crvene signale, a o kojem se u medijima još uvek ne govori dovoljno?

Da, 9. oktobra prošle godine, tokom live sesije sa studentima Prime Class-a, podelio sam jedan podatak koji na prvi pogled deluje neobično, ali se kroz istoriju pokazao kao pouzdan indikator značajan rast prodaje Domino's pice u blizini Pentagona često je prethodio ulasku SAD u vojni konflikt u roku od dva do tri meseca. Na osnovu tog signala, izneo sam stav da postoji realna mogućnost eskalacije prema Venecueli. Dana 1. januara 2026. godine, taj scenario se i ostvario.

Suština nije u samom indikatoru, već u principu koji stoji iza njega tržišta i određeni "nevidljivi" signali vrlo često reflektuju promene pre nego što one postanu deo zvaničnog narativa. Upravo zato, praćenje takvih obrazaca daje investitorima prednost u razumevanju rizika koji tek dolaze.

• Ormuski moreuz je "žila kucavica" svetske ekonomije kroz koju trenutno prolazi tek delić uobičajenog saobraćaja. Ukoliko Iran ostane pri planu uvođenja taksi i dodatne blokade, kakvu reakciju očekujete na NYSE? Čak i ako se direktno ne oslanjamo na taj pravac, može li Srbija izbeći da postane kolateralna šteta drastičnog skoka cena transporta i osiguranja na globalnom nivou?

Ukoliko Iran zatvori ili značajno ograniči prolaz kroz Ormuski moreuz, reakcija na NYSE neće biti panika, već repozicioniranje. Investitori u ovakvim situacijama ne napuštaju tržište, već menjaju gde drže kapital.

Najjednostavnije rečeno, mediji će pisati o krizi, dok se u pozadini zapravo dešava preraspodela kapitala. Kapital se u takvim uslovima premešta iz sektora pod pritiskom ka onima koji imaju veću otpornost na rast troškova i neizvesnost.

Nalazimo se u 2026. godini, gde globalna ekonomija u velikoj meri opstaje zahvaljujući masovnim investicijama u veštačku inteligenciju. Može li tehnološki sektor, kao motor rasta, zaista amortizovati inflatorne pritiske koji dolaze iz energetike? Ili nam, uprkos tehnološkom napretku, ipak preti period stagflacije - niskog rasta uz visoku inflaciju - koji bi mogao ozbiljno da uzdrma portfolije domaćih investitora?

Svedoci smo koliko je veštačka inteligencija promenila način na koji radimo – danas milioni ljudi svakodnevno koriste ChatGPT, Copilot, Claude i slične alate za zadatke koji su pre dve-tri godine zahtevali mnogo više vremena i ljudi. Govorimo o realnom rastu i realnoj produktivnosti.

Međutim, veštačka inteligencija je istovremeno i jedan od najvećih potrošača električne energije. Data centri troše ogromne količine struje, što znači da energetska kriza ne zaobilazi ni tehnološki sektor. Dovoljno je pogledati troškove kompanija poput Microsofta, Google-a i Amazona za izgradnju novih data centara govorimo o stotinama milijardi dolara investicija, gde značajan deo odlazi upravo na energiju.

Foto: Prime Capital

Kada cena energije raste, marže tih kompanija dolaze pod pritisak, bez obzira na snažan rast prihoda iz AI segmenta.

Zato stagflacija nije nemoguć scenario. Možete imati rast u tehnološkom sektoru, a istovremeno visoku inflaciju u energiji i hrani. Za prosečnog investitora to je rizična kombinacija portfolio može rasti na papiru, dok se kupovna moć realno smanjuje.

Za domaća tržišta, rizik je još konkretniji. Kada se globalni kapital povlači, manja tržišta prva osećaju udar. Tehnologija jeste motor rasta, ali nije zaštita od pritisaka koji dolaze iz energetike.

Veštačka inteligencija može mnogo, ali prvo moraju biti plaćeni računi za struju.

• Trenutno vidimo zanimljivu klackalicu: cena zlata se povlači nakon velikog uspona, dok srebro beleži skok. S obzirom na Vašu strategiju da često idete 'kontra struje', da li je trenutni pad zlata zapravo prilika za kupovinu (buy the dip) ili signal da kapital trajno migrira u neke nove, manje konvencionalne oblike imovine poput kriptovaluta ili AI akcija?

Kada je cena zlata naglo porasla, moj inbox je bio prepun pitanja na tu temu, jer su svi u tom trenutku želeli da kupe. Ti isti ljudi, kada je cena bila duplo niža, nisu pokazivali nikakav interes. Tada me niko nije pitao. To je psihologija tržišta, ljudi kupuju kada je skupo i plaše se kada je jeftino, umesto obrnuto.

Sada, kada se cena povlači i interes opada, gotovo da više i ne dobijam pitanja na ovu temu. Buy the dip zvuči primamljivo, ali nije automatski odgovor. Prvo treba razumeti zašto cena pada. Kod zlata to najčešće znači jači dolar i očekivanja da će kamatne stope biti više, pa tržište na to reaguje.

Srebro raste iz drugačijeg razloga. Ono nije samo sredstvo očuvanja vrednosti, već ima i industrijsku primenu, pa se ponaša drugačije od zlata. To nije signal da kapital "beži" negde drugde, već da različite klase imovine imaju različite uloge.

Na kraju, najvažnije je da znate zašto nešto kupujete i šta očekujete od te investicije. Upravo tu je razlika između strategije i praćenja tržišnog šuma.

(Telegraf Biznis)