Zašto su neki narodi bogati, a drugi zarobljeni u siromaštvu? Poznati ekonomista razbija zablude

Posmatrajući svet oko nas, uočavamo jasan paradoks: dok određeni narodi žive u neprekidnom siromaštvu, drugi naizgled kontinuirano prosperiraju. Odgovor na pitanje zašto je to tako, daje ekonomista profesor dr Miodrag Zec u svom predavanju na drugom danu konferencije "Biznis priče".

Kako smatra profesor Zec, prosečni stanovnik Balkana ima spreman odgovor na pitanje zašto su neki narodi bogati: on veruje da su bogati jer su pljačkali, bili imperije ili imaju resurse kao što su naftu ili gas. S druge strane, on dodaje da se za bogate pojedince obično misli da su to postali tako što su oteli, prevarili ili uzeli kredit koji nisu vratili.

Teme za vas

Međutim, naglašava da ekonomska nauka, uključujući i saznanja iz knjige nobelovaca Darona Asemoglua i Džejmsa Robinsona, pokazuje suštinski drugačije razloge.

Iako podseća da ljudi svuda u svetu imaju približno sličan biološki i kreativni potencijal, on upozorava da društva u kojima žive daju potpuno različite rezultate.

Ekstraktivna naspram inkluzivnih društava

Profesor Zec objašnjava da se društva mogu podeliti na dva osnovna tipa:

Ekstraktivna društva

U ovakvim sistemima, jedna mala grupa ljudi otima svu vlast i resurse. Iako istorijski mogu biti privremeno bogata, poput Osmanskog carstva u fazi širenja, ova društva dugoročno propadaju jer samo preraspodeljuju postojeće bogatstvo, a ne stvaraju novo. Dr Zec ističe da u njima država predstavlja "batinu", aparat odmazde i kazne, a sistem počiva na poslušnosti podanika. Fokus je na "velikim" temama koja se udaljavaju od pojedinca (sudbina nacije, svetski poredak), dok se upravljanje državom, kako profesor navodi, na kraju svodi na privatnu stvar (res privata), kroz produbljivanje kulta vođe.

Inkluzivna (demokratska) društva

Dr Zec naglašava da ovakva društva smatraju da je glavno bogatstvo čovek kao pojedinac i kreator. Ona su uspešna jer svakome daju šansu da ostvari svoj maksimum bez segregacije, zasnivajući se na kreaciji i znanju. U ovakvim sistemima država je servis, saveznik i pomoćni aparat, a napredovanje se bazira na kompetenciji.

Primer iz prošlosti koji navodi je Austrougarska, koja je inkluzijom privlačila najsposobnije ljude sa celog prostora kojim je vladala. Prema doktoru Zecu, ova društva se bave "malim" temama, poput ličnih prava i procedura, izrastajući tako u istinsku javnu stvar (res publica).

U ovakvim društvima se investira ne samo u znanje i obrazovanje sopstvene populacije već se očekuje da će ono doći i spolja.

Značaj institucija i vladavine prava

Da bi preduzetnička ideja (seme) uspela, profesor Zec upozorava da je neophodno imati dobre institucije (baštu) u kojoj će ona rasti; u suprotnom, plodove nečijeg rada će neko oteti i prisvojiti.

U demokratskim društvima, objašnjava on, postoji sigurnost privatne svojine i ugovora. Zakoni se donose u parlamentu i važe za ubuduće (ex ante), a kontinuitet predstavlja ključnu vrednost.

U autoritarnim sistemima, kako navodi dr Zec, vlada diskontinuitet i česti prevrati. Zakon je volja vođe i neretko deluje retroaktivno (ex post).  Dr Zec takođe navodi da je indikativno to što moćni pojedinci iz ovakvih sistema često pokušavaju da prenesu kapital na u zemlje sa kontinuirani pravnim sistemom koji koji štiti privatnu svojinu. Ova sigurnost nedostaje pojedincima u autoritarnim sistemima.

Struktura bogatstva i inovacije

Profesor Zec ukazuje na to da se bogatstvo kreira i prisvaja na potpuno različite načine širom sveta. Prema njegovim rečima, demokratska društva prodaju institucije, stabilnost, tehnologije i softver. On to ilustruje tvrdnjom da Velika Britanija zaradi višestruko više od direktnog i indirektnog uticaja engleskog jezika nego što mnogi zarađuju od prirodnih resursa.

Nasuprot tome, dr Zec ističe da siromašnija, tranziciona i autoritarna društva prodaju radnu snagu i prirodne resurse, pa čak pokušavaju da nude i demografske kapacitete koje realno nemaju. Profesor primećuje da se u takvim sistemima struktura imovine najbogatijih ljudi bazira na zemlji, zgradama, bankama i rentijerstvu, bez ijednog globalno prepoznatog, iz glave stvorenog inovativnog proizvoda.

Dok najbogatiji ljudi Zapada bogatstvo stiču kroz tehnološke inovacije (poput komunikacionih platformi), na Istoku se do bogatstva najčešće dolazi kroz kontrolu prirodnih i državnih resursa.

Zbog toga, kako navodi dr Zec, iz autoritarnih država ka demokratskim sistemima neprekidno odlaze novac, prirodni resursi i preostali ljudski kapital.

(Telegraf Biznis)