Prva baza socijalnih preduzeća u Srbiji uskoro dostupna: Šta donosi novi registar NALED-a i kome pomaže?

Prva javno dostupna baza socijalnih preduzeća u Srbiji biće objavljena uskoro, najavljeno je tokom kampanje „Socijalno preduzetništvo - šansa za sve(t)“. Ovaj neformalni registar koji razvija NALED, ima za cilj da na jednom mestu objedini informacije o tome čime se ova preduzeća bave, koga zapošljavaju i kakav društveni uticaj ostvaruju, olakšavajući njihovo povezivanje sa kupcima i donosiocima odluka.

“Socijalna preduzeća predstavljaju specifičan model poslovanja u kojem profit nije primarni cilj, već sredstvo za rešavanje društvenih problema. Bilo da je reč o pekarama koje zapošljavaju mlade bez roditeljskog staranja ili radionicama koje obučavaju žene žrtve nasilja, svaka kupovina u ovom sektoru predstavlja direktnu investiciju u nečiju novu životnu priliku”, kaže za Telegraf Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a.

Teme za vas

Globalni trendovi i domaća realnost

Dok u svetu posluje oko 10 miliona socijalnih preduzeća, koja čine 3% ukupne svetske ekonomije i generišu prihod od oko 2 triliona evra, Srbija je još uvek na početku punog razvoja ovog sektora. U Evropi je situacija još upečatljivija: tri od deset preduzeća su socijalna, a broj zaposlenih u njima premašuje ukupan broj stanovnika Londona, Berlina i Madrida zajedno.

U Srbiji trenutno, prema procenama, posluje oko 200 subjekata na principima socijalne ekonomije, ali je samo 26 njih zvanično upisalo taj status u Agenciji za privredne registre (APR). Jovanović objašnjava da razlog za ovakav jaz leži u činjenici da upis u registar trenutno donosi nove administrativne obaveze, dok konkretni benefiti još uvek izostaju.

Zakon postoji, čeka se Program razvoja

Srbija je 2022. godine donela moderan Zakon o socijalnom preduzetništvu ali, prema njenim rečima, ključni „vetar u leđa“ – Program razvoja – još uvek čeka na usvajanje. Ovaj dokument treba da definiše finansijske olakšice i subvencije, povoljne kreditne linije, ali i prioritet u javnim nabavkama kroz takozvane „rezervisane nabavke“.

"Upis statusa mora postati ulaznica za podršku, a ne samo dodatni teret", poruka je kampanje koju NALED sprovodi uz podršku Vlade Švedske. Kragujevac se izdvojio kao prva lokalna samouprava koja je usvojila sopstveni Program socijalnog preduzetništva, dajući primer ostalim gradovima kako se lokalni resursi i prostori u javnoj svojini mogu ustupiti onima kojima je to najpotrebnije.

“Dok se čeka na punu implementaciju državnih mera, veliki korak napravio je privatni sektor. Kompanije poput Delta Holdinga, Coca-Cola HBC Srbija, Banca Intesa, A1 Srbija i Courtyard by Marriott potpisale su Deklaraciju o podršci ovom ekosistemu. Angažovanjem preduzeća kao što su Naša kuća, Etno mreža, Bioidea ili Radanska ruža za usluge keteringa ili promotivne poklone, velike kompanije direktno ispunjavaju svoje ESG ciljeve, odnosno ekološko, društveno i korporativno upravljanje”, kaže Jovanović.

Šta svako od nas može da uradi? Kupovinom domaće organske kozmetike, uličnog magazina ili ručno rađenog suvenira, ne plaćamo samo proizvod, već pružamo i dostojanstvenu naknadu za osobe sa invaliditetom, žrtve trgovine ljudima ili bivše zatvorenike kojima je posao najčešće edini put ka reintegraciji u društvo.Digitalizacina i vidljivost kroz novu bazu, koja već obuhvata 100 subjekata, biće ključni korak da socijalno preduzetništvo iz neformalne zone pređe u stabilan i prepoznatljiv stub domaće ekonomije.

(Telegraf Biznis)