Ekonomisti: PLATE DOVOLJNE ZA ŽIVOT, ALI NA KREDIT: Ovako banke postaju produžena ruka kućnog budžeta u Srbiji

U Srbiji se poslednjih godina stvorio paradoks koji sve više liči na pravilo: plate rastu, ali standard ne prati taj rast. Umesto osećaja sigurnosti, veće zarade građanima često donose samo - veću kreditnu sposobnost. Drugim rečima, dovoljno je da se živi, ali uz obavezno zaduživanje.

Prema analizama ekonomista, rast zarada u nominalnom smislu ne znači mnogo u uslovima inflacije i rasta troškova života. Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić upozorava da građani realno mogu da kupe isto ili manje nego ranije, što ih direktno gura ka kreditima kao načinu održavanja životnog standarda.

Teme za vas

Poseban problem je struktura potrošnje. Hrana, energenti i stanovanje pojedu najveći deo prihoda, a upravo su te stavke najviše poskupele. Ekonomista Milorad Zec ističe da kredit prestaje da bude luksuz i postaje nužnost.

Bankarski sektor, sa druge strane, beleži stabilan rast. Podaci Narodna banka Srbije pokazuju da gotovinski i stambeni krediti i dalje dominiraju tržištem, dok kamatne stope nisu značajno smanjile tražnju. Razlog je jednostavan - građani nemaju mnogo izbora.

Ekonomista Ivan Nikolić ukazuje da se Srbija pretvara u „ekonomiju dugova“, gde lična potrošnja zavisi od zaduživanja stanovništva. „Kredit više nije alat za investiciju, već sredstvo za preživljavanje“, upozorava on.

U takvom ambijentu, banke postaju ključni igrač svakodnevnog života. Od kupovine automobila do pokrivanja osnovnih troškova - život se sve češće finansira iz kredita.

Ipak, ovakav model ima svoju cenu. Dugoročno zaduživanje povećava finansijsku ranjivost građana, posebno u uslovima kriza. Svako novo povećanje kamata može lako da poremeti već krhku ravnotežu.

Zaključak je prilično surov: plata u Srbiji sve češće ne određuje standard - već nivo zaduženosti.

(Telegraf Biznis)