Novi naftni El Dorado: Evo kako jedna tropska država profitira od haosa na Bliskom istoku i rasta cena nafte

Daleko od iranskih dronova i američkih raketa, Gvajana je postala neočekivani pobednik globalne krize. Dok cene sirove nafte skaču ka 100 dolara po barelu, ova tropska zemlja koristi geopolitička previranja da preuzme primat na energetskom tržištu, ostvarujući prihode koji premašuju sva ranija predviđanja.

Najbrži rast u svetu

Otkako je 2019. počela proizvodnju na nedavno otkrivenim offshore naftnim poljima, njena ekonomija se uvećala pet puta, što je najbrži rast na svetu. Taj rast se dogodio uprkos relativno stabilnim cenama nafte, koje su 2025. u proseku iznosile 69 dolara po barelu. Danas, cene uveliko prelaze 100 dolara.

Teme za vas

Visoke cene nafte samo su najnovija u nizu dobrih vesti za Gvajanu.

Foto: Shutterstock

U septembru je centristički predsednik Irfan Ali ponovo izabran, čime je umirio investitore zabrinute zbog mogućeg zaokreta udesno. Dva meseca kasnije predstavio je zemlju kao klimatskog lidera na konferenciji COP30 u brazilskom Belemu, uz neodređeno obećanje da će naftni prihod usmeriti u prilagođavanje klimatskim promenama.

Zatim su u januaru američki vojnici zarobili venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura. Maduro je agresivno polagao pravo na deo gvajanske teritorije, no njegov odlazak omogućio je nastavak istraživanja u ranije nedostupnim delovima bloka Stabrok; ogromnog nalazišta 200 kilometara u Atlantiku iz kojeg Gvajana crpi svoje ugljovodonike.

Novac već pristiže

Novac već pristiže, kaže Rafael Trotman, bivši ministar. Prihodi su dostigli oko 623 miliona dolara nedeljno, u odnosu na oko 370 miliona pre rata. Operateri bloka Stabrok (konzorcijum predvođen Ekson Mobilom) žele da povećaju proizvodnju za 2,5 odsto na 940.000 barela dnevno. Ako to ostvare i ako cene ostanu oko 100 dolara po barelu tokom 2026, gvajanska naftna polja mogla bi ove godine da generišu oko 33 milijarde dolara prihoda, što je tri četvrtine više nego što se očekivalo pre rata. Dodatno pomaže to što dve trećine nafte ide u Evropu, koja plaća visoke premije za energiju, piše The Economist.

Uz dodatnih 10 dolara po barelu iznad tržišne cene, "ratni bonus" za Gvajanu prelazi 90 odsto.

Foto: Shutterstock

Vlada trenutno dobija samo 14,5 odsto vrednosti svakog barela, dok ostatak ide konzorcijumu. No, rast cena uzrokovan sukobom znači da će se istorijski troškovi kompanija isplatiti do kraja 2026, godinu dana ranije nego što se očekivalo, a nakon toga će se udeo države povećavati.

Ako se proizvodnja ne bi dodatno širila, Gvajana bi počela da dobija 52 odsto prihoda. Međutim, potaknute poremećajima u snabdevanju, naftne kompanije planiraju nova istraživanja i razvoj. To će kratkoročno držati državni udeo nižim, ali dugoročno povećati ukupne prihode.

Nafte kompanije brzo reaguju

Velike naftne kompanije deluju brzo. Svaki od četiri postojeća projekta konzorcijuma koristi plutajuće skladišno-proizvodne jedinice (FPSO), vredne oko 2 milijarde dolara. Ekson Mobil pokušava da ubrza dolazak pete takve jedinice, koja bi sa radom trebala da počne u narednim mesecima — godinu dana pre plana. Šesta je već u izgradnji, a sedma se ubrzano priprema sa ciljem početka proizvodnje 2028, takođe godinu dana ranije.

U martu je kompanija predala planove za osmi projekat, prvi u Gvajani koji će proizvoditi prirodni gas, i najavila da će u roku od godinu dana podneti zahtev i za deveti.

Još pre rata vlada je ove godine očekivala rekordne prihode od nafte u iznosu od 2,8 milijardi dolara. Prihodi od fosilnih goriva činili su oko polovine državnog budžeta 2025, slično kao u Azerbejdžanu, dok je proizvodnja nafte činila tri četvrtine BDP-a, što je veći udeo nego u Libiji.

Foto: Shutterstock

Cenovni šok dodatno će produbiti tu zavisnost, upozorava Radika Bansal iz kompanije Rystad Energy. Dok naftni profiti rastu, skuplja energija pogađa ostale sektore. Vlada je odgovorila ukidanjem akciza na gorivo i pritiskom na GuyOil da ograniči rast cena. No, privatni distributeri su ipak podigli cene, zbog čega je predsednik Ali pozvao da se počne praktikovati „ekonomski patriotizam“.

Začarani krug

Sve to priziva poznato "prokletstvo resursa"; situaciju u kojoj procvat izvoza sirovina šteti ostatku privrede. Gvajanski političari svesni su tog rizika. Ključna infrastruktura se već gradi (poput autoputa prema Brazilu) ili je završena, poput velikog mosta preko reke Demerare. Uprkos ogromnim ulaganjima u puteve, škole i bolnice, vlada je zasad uspela da drži baznu inflaciju i budžetski deficit pod kontrolom, što je prošle godine istakao Međunarodni monetarni fond, prenosi Jutarnji.

Ipak, problemi su očigledni. Troškovi hrane i stanovanja porasli su za 75 odsto od 2021. Naftni sektor „usisava“ najbolje radnike. Odnosi vlade sa medijima postali su napeti. Veliki priliv naftnog novca podstiče rasipanje, ako ne i klijentelizam. Ključni projekat dovođenja prirodnog gasa na kopno radi proizvodnje električne energije, koji bi zamenio zagađujuće elektrane na naftu, kasni godinama i šest puta je skuplji od planiranog.

Foto: Shutterstock

Delom je to zbog odluke da se gradi na području gde su građani politički lojalni vladi, ali gde je tlo geološki nepovoljno. Ekson Mobil je odbio da gradi dodatne cevovode prema tom području dok ne bude dovoljno potražnje.

Vinston Džordan smatra da bi Gvajana sadašnji vanredni prihod od nafte trebala da sklanja u državni fond, i to u još većem obimu nego dosad, kako bi obuzdala potrošnju i osigurala dugoročnu stabilnost. No, kako visoke cene nafte sve više pune državni budžet, tako iskušenje da se ide u prekomerna trošenja postaje sve veće. Za dobrobit Gvajane, predsednik Ali i njegovi saveznici moraće da odole tom iskušenju.

(Telegraf Biznis)