Milioni na udaru u Nemačkoj: Ko će sve ostati bez zdravstvenog?

Vođa SPD-a Lars Klingbeil i dalje se protivi ideji da se troškovi zdravstvenog osiguranja za primaoce građanskog dodatka (Bürgergeld) u potpunosti finansiraju iz saveznog budžeta.

Kako prenosi nemačka novinska agencija dpa, nemački ministar finansija izjavio je za „Süddeutsche Zeitung“ da bi takvo rešenje koštalo oko 12 milijardi evra. Iako nema principijelnih primedbi na tu ideju, Klingbeil upozorava da budžet već ima ozbiljne rupe.

Teme za vas

„One se neće smanjiti ako izvučemo još više novca. Besmisleno je premeštati manjak sa jednog mesta na drugo – moramo ga u potpunosti rešiti“, rekao je on.

Nisu svi saglasni

Stručna komisija za reformu zakonskog zdravstvenog osiguranja, koju je imenovala ministarka zdravlja Nina Varken (CDU), predložila je čak 66 mera za stabilizaciju sistema. Među njima je i finansiranje doprinosa za primaoce Bürgergelda iz poreza, što bi moglo da rastereti sistem za oko 12 milijardi evra godišnje, počev od 2027. godine.

Međutim, Klingbeil smatra da to nije pravo rešenje, već samo „kozmetička promena“, a ne suštinska reforma.

S druge strane, nemačka Fondacija za zaštitu pacijenata oštro je kritikovala njegov stav. Član uprave Eugen Brysch istakao je da trenutno najveći teret snose građani koji redovno plaćaju zdravstveno osiguranje.

„Država je odgovorna za deficit sistema. Pravedna raspodela troškova nije nikakav san, već nužnost“, poručio je Brysch.

Rast troškova i pritisak na radnike

Nemačka se suočava sa velikim izazovima – rastu troškovi energije, javni dug i izdaci za zdravstveni sistem. Zbog toga se očekuje dalje povećanje doprinosa za zdravstveno osiguranje, što direktno pogađa zaposlene.

Koliko ljudi prima Bürgergeld

Građanski dodatak u Nemačkoj prima više od pet miliona ljudi.

U junu 2025. godine bilo je oko 5,39 miliona korisnika:

• 3,91 milion radno sposobnih
• 1,42 miliona neradno sposobnih (uključujući decu)

Godišnji prosek za 2025. iznosio je oko 5,47 miliona korisnika, dok je oko 1,8 miliona bilo registrovano kao nezaposleno.

Mnogi ne traže posao

Istraživanje Fondacije Bertelsmann pokazalo je da više od polovine korisnika Bürgergelda ne traži aktivno posao.

Prema anketi sprovedenoj među oko 1.000 ljudi starosti od 25 do 50 godina:

• 57% nije tražilo posao u poslednjih mesec dana

Glavni razlozi su:

• 74% – zdravstveni problemi (mentalni ili hronični)
• 49% – nedostatak odgovarajućih poslova
• 25,5% – posao im ne bi značajno popravio finansijsku situaciju
• 22% – briga o deci ili članovima porodice
• 11% – snalaze se uz povremene poslove

Malo vremena za traženje posla

Čak i među onima koji traže posao, većina ulaže malo vremena:

• samo 6% traži posao 20 sati ili više nedeljno
• 26% ulaže do 9 sati nedeljno

Potreba za promenama

Stručnjaci smatraju da su potrebne promene u sistemu. Ako ljudi zbog zdravstvenih problema nemaju realne šanse da se zaposle, trebalo bi razmotriti prelazak na druge oblike pomoći, poput socijalne pomoći ili invalidske penzije.

Istraživanje je pokazalo i da:

• 45% korisnika ima mentalne ili hronične bolesti
• 43% nikada nije dobilo ponudu za posao od centra za zapošljavanje
• 38% nije uspelo da se dodatno obuči ili prekvalifikuje

Zaključak stručnjaka je da je potreban „konstruktivniji pristup“ kako bi se sistem učinio efikasnijim i pravednijim.

(Telegraf Biznis/Fenix)