HR konferencija kao dijagnoza društva: Da li smo spremni za "Shift koji se dešava"?

Dok se svet biznisa i dalje grčevito drži tabela sa profitima, u pozadini se odvija ozbiljna promena koja preti da nam sruši planove koje smo stavili u strategiju, jer smo zaboravili na ono osnovno – na čoveka u sistemu. Predstojeća konferencija "Shift Happens" (21. april, Beogradsko dramsko pozorište) nije samo još jedan HR skup u nizu; to je presek stanja jedne kulture koja se nalazi na raskrsnici između korporativne tradicije i nove, radikalne iskrenosti generacija koje dolaze i jasnih očekivanja.

Šta se desi kada strategija udari u zid realnosti?

Teme za vas

U svetu gde se uspeh meri kvartalnim izveštajima, često zaboravljamo da biznis ne pokreću tabele, već nevidljiva mreža ljudskih interakcija. Predstojeća konferencija "Shift Happens" postavlja dijagnozu modernog radnog okruženja, a gostovanje govornika poput Nikole Jurišića, osnivača Project Light platforme za društvenu transformaciju, i Anđelke Petrović, profesorke srpskog jezika i književnosti, ukazuje na to da se „potres“ već dogodio – samo je pitanje ko je osetio podrhtavanje.

Nikola Jurišić: Kultura nije poster, već operativni sistem

Za Nikolu Jurišića, kultura nije apstraktan pojam kojim se bave entuzijasti u HR-u. To je merljiva, opipljiva snaga koja direktno utiče na profitabilnost.

- Kulturu merimo kao skup ponašanja svih članova grupe. U organizaciji se ona konkretno očitava kroz tri nivoa: od klasičnih upitnika, preko AI analize audio snimaka interakcije zaposlenih, pa sve do subjektivnog, ali bitnog mišljenja nadređenog u procesima upravljanja učinkom - objašnjava Jurišić.

Kultura je jedan od pojmova u HR svetu koji se možda i najčešće koristi pogrešno. Zato smo želeli da je svedemo na nešto praktično, kao što je pravljenje kolača.

Nikola Jurišić objašnjava kako se pravi „kolač“ zvani kultura: „Strategija razvoja, lideri koji su istinski role modeli, godišnje inicijative koje nisu same sebi svrha, operativni model i, ono najvažnije – inspirativna komunikacija.“

Statistika koju Jurišić navodi je upozorenje za svakog CEO-a: čak 70% transformacija ne dostigne ciljeve zbog kulture, a ne zbog manjka novca ili znanja.

Anđelka Petrović: Generacija koja bira smisao umesto „zlatnih kaveza“

Dok Jurišić postavlja strukturu, Anđelka Petrović donosi glas sa „prve linije“ – od onih koji će sutra činiti tu kulturu. Njeni susreti sa učenicima iz Srbije, ali i onima koji su diplomirali na Kembridžu i u Briselu, otkrivaju duboki jaz između onoga što korporacije nude i onoga što mladi zapravo žele.

- Gledala sam mlade ljude koji odbijaju izuzetno dobre ponude svetskih banaka. Njihovi razlozi su šamar tradicionalnom biznisu: ne žele da prolaze kroz 77 krugova intervjua, ne pristaju da novcem kompenzuju dvocifren broj radnih sati i odbijaju lažnu ljubaznost i formalna pitanja o vikendu - ističe Petrović.

Ono što je mnoge iznenadilo jeste njihova želja da se bave „pomagačkim profesijama“, uključujući i nastavničku. Razlog je jednostavan – traže stvarni kontakt, iskrenost i vidljiv uticaj na kvalitet života.

- Mladi su danas radoznali i ambiciozni, ali postavljaju jasne granice. Ne trpe neznanje i lažne autoritete. Za njih ’izgaranje na poslu’ nije opcija. Oni ne pregovaraju za više novca, već za bolji život - kaže Petrović.

Od „nojevog ponašanja“ do AI navigacije

Kao nacionalni AI navigator i autorka bestselera „O jednorozima, magiji i kritičkom mišljenju“, Anđelka Petrović šalje jasnu poruku i kolegama i poslodavcima: vreme ignorisanja promena je prošlo.

- Relativno brzo sam odustala od uskostručnih seminara o padežima. Ne zato što nisu važni, već zato što me nisu činili relevantnom u 21. veku. Moramo razvijati veštine komunikacije, koučing, asertivnost i aktivno slušanje. Moramo razumeti kako dečji mozak, ali i mozak zaposlenog, prati promene digitalnog doba.

Njena poruka je jasna: ne treba da se plašimo veštačke inteligencije, već da naučimo kako da je koristimo – da bismo ostali ljudi.

(Telegraf Biznis)