MMF upozorava: Zatvaranje Ormuskog moreuza može dovesti do velike energetske krize u svetu

Globalni poremećaj u energetskom sektoru izazvan ratom SAD-a i Izraela sa Iranom mogao bi da pomogne u ubrzanju globalne tranzicije ka obnovljivim izvorima energije na duži rok, nudeći potencijalni rast usred šireg energetskog šoka, rekla je Deniz Igan, načelnica Odeljenja za svetske ekonomske studije Istraživačkog odeljenja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

"Ovo bi verovatno bila dobra šansa. Kako se sve više zemalja okreće ozbiljnom razmišljanju o energetskoj tranziciji i energetskoj bezbednosti u proteklih pet godina, vreme je da zemlje iskoriste trenutak da zaista uvedu politike koje bi im mogle poslužiti i u sadašnjoj situaciji, suočavanju sa trenutnim šokom, ali i na duži rok", rekla je ona za agenciju Sinhua na marginama prolećnog zasedanja MMF-a i Svetske banke 2026. godine.

Teme za vas

Igan je istakla da, u ubrzavanju energetske tranzicije, stav MMF-a je da je, umesto korišćenja ograničenih resursa koje zemlje imaju na opšte subvencije koje bi, kako je navela, "iskrivile cenovne signale i koje bi zapravo kočile energetsku tranziciju, bolje potrošiti ih i na srednji rok na podsticanje energetske tranzicije".

U najnovijem izveštaju o svetskim ekonomskim izgledima (WEO) objavljenom u utorak, MMF je naveo da zatvaranje Ormuskog moreuza i ozbiljna šteta na kritičnim objektima u regionu koji je centralni za globalno snabdevanje energijom povećavaju mogućnost velike energetske krize ukoliko se neprijateljstva nastave.

Takođe je napomenuo da bi rat na Bliskom istoku trebalo da podstakne brže usvajanje obnovljivih izvora energije, što može da ojača otpornost na energetske šokove, poboljša energetsku bezbednost i podrži klimatsku tranziciju.

"Proces prognoze u MMF-u počinjemo skupom globalnih pretpostavki o cenama robe", objasnila je Igan. Međutim, dodala je, tržišta nafte i gasa su veoma nestabilna, a cene kontinuirano variraju iz dana u dan.

"Zbog toga je teško utvrditi stabilan skup pretpostavki koje bi ostale relevantne usred tekućih dešavanja. To je jedan od mnogih potencijalnih ishoda", rekla je zvaničnica Međunarodnog monetarnog fonda, napominjući da je takođe važno staviti veći naglasak na alternativne scenarije.

Kako se globalna ekonomija suočava sa još jednim šokom, uticaj se značajno razlikuje od zemlje do zemlje, navodi se u izveštaju o svetskim ekonomski izgledima.

Igan je podsetila da rat na Bliskom istoku utiče na globalnu ekonomiju kroz tri glavna kanala - cene roba, inflaciona očekivanja i finansijske uslove.

"Tržišta u razvoju i zemlje u razvoju su mnogo osetljivije na promene na sva ova tri kanala", zaključila je Igan.

(Telegraf.rs/Tanjug)