Nije svaki "rad na crno" isti: Da li znate razliku između crne i sive ekonomije?

Iako se u svakodnevnom govoru često mešaju, siva i crna ekonomija predstavljaju dva potpuno različita nivoa kršenja zakona. Dok jedna počiva na legalnim poslovima koji "beže" od poreza, druga je duboko ukorenjena u kriminalu.

U trenucima globalnih ekonomskih kriza, neformalni sektori ekonomije naglo bujaju. Prema definiciji Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), siva ekonomija (neformalna ekonomija) obuhvata sve one aktivnosti koje bi u normalnim okolnostima bile oporezovane i registrovane, ali se svesno drže van dometa države. S druge strane, crna ekonomija ne poznaje legalne tokove - ona je po svojoj prirodi protivzakonita.

Teme za vas

Siva ekonomija

Siva ekonomija je najrasprostranjenija u sektorima usluga, građevinarstva i poljoprivrede. Prema istraživanjima Svetske banke, ona se najčešće manifestuje kroz:

Neprijavljeni rad: Angažovanje radnika bez ugovora i doprinosa.

Isplatu "na ruke": Prijavljivanje radnika na minimalac, dok se ostatak plate daje u gotovini.

Izbegavanje PDV-a: Prodaja robe ili vršenje usluga bez izdavanja fiskalnog računa.

Glavni pokretač sive ekonomije je najčešće visoko poresko opterećenje i komplikovana birokratija, što tera male preduzetnike u " sivu zonu" kako bi opstali na tržištu.

U situacijama kada su države opterećene ratom, inflacijom, sankcijama ili nekim drugim poteškoćama koje sprečavaju legalne puteve trgovine, siva ekonomija veoma često cveta.

Crna ekonomija

Za razliku od majstora koji nije izdao račun, crna ekonomija se bavi aktivnostima koje su same po sebi zločin. Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC) u svojim izveštajima jasno klasifikuje crnu ekonomiju kroz:

Trgovinu zabranjenim materijama: Droga, oružje i falsifikovani lekovi.

Krijumčarenje ljudi: Jedan od najprofitabilnijih vidova crnog tržišta.

Pranje novca: Proces kojim se ilegalno stečeni kapital iz crne ekonomije pokušava ubaciti u legalne (ili sive) tokove.

Zašto je važno naoraviti razliku?

Države na sivu ekonomiju reaguju podsticajima, reformama i poreskim olakšicama kako bi privukle privrednike u legalne tokove. Međutim, prema crnoj ekonomiji postoji samo nulta tolerancija - ona je domen policije i pravosuđa.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) naglašava da siva ekonomija može biti "socijalni amortizer" u siromašnim društvima, dok crna ekonomija isključivo razara institucije, bezbednost i samo društvo.

(Telegraf Biznis)