Čovek osuđen na smrt "drži" Ormuški moreuz: Uz pomoć kripto-šeme vara ceo Zapad i donosi Iranu bogatstvo

Pre američke blokade Ormuškog moreuza stvari su neko vreme funkcionisale po uigranom modelu. Tanker želi da prođe kroz Ormuški moreuz. Iranska revolucionarna garda (IRGC) mu naplati prolaz i propusti ga dalje. Ali kako, ako ne mogu da imaju bankovne račune na koje bi legle uplate iz inostranstva, a iranske milijarde su zaplenjene i deo su mirovnih pregovora koji zasad ne daju rezultate?

Foto: Shutterstock/artemegorovv

Teme za vas

Kako sistem zapravo funkcioniše?

Iran je pronašao rešenje koje zaobilazi klasične finansijske tokove - plaćanje u kriptovalutama. Pojednostavljeno, vlasnik tankera uplati oko dva miliona dolara u Bitkoinu, koji se u roku od nekoliko sekundi nalazi u novčaniku IRGC-a. Ali tu nastaje ključni problem: Bitkoin nema stvarnu vrednost dok se ne pretvori u hranu, lekove ili robu za oko 88 miliona stanovnika zemlje koja uvozi oko 30% pšenice.

Foto: Shutterstock

U roku od nekoliko minuta, Bitkoin se prebacuje na druge adrese, zatim ulazi u mrežu tzv. OTC brokera u Dubaiju, Istanbulu i Hong Kongu, koji ga preko šifrovanih kanala pretvaraju u USDT (stabilni kripto-token vezan za dolar 1:1) na Tron mreži, gde su brzina i niske naknade ključne prednosti. Prema analizama, aktivnosti povezane sa IRGC-om u velikoj meri se oslanjaju upravo na stabilne kriptovalute.

Jedan od ključnih ljudi u celoj operaciji je Babak Zanjani, iranski biznismen koji je nekada bio osuđen na smrt. On je izgradio mrežu od 64 kompanije u Dubaiju, Turskoj i Maleziji, preko kojih je prodavao milione barela nafte i donosio Iranu milijarde dolara u devizama.

Šema naplate u Ormuškom moreuzu izgleda ovako: Supertanker se približava moreuzu. Operater šalje podatke posredniku IRGC-a - teret, zastavu, posadu i destinaciju. Sistem određuje cenu, na primer jedan dolar po barelu - ukupno dva miliona dolara. Kapetan ima svega nekoliko sekundi da izvrši uplatu u Bitkoinu. Nakon potvrde transakcije, dobija dozvolu i pomorsku pratnju kroz bezbedni koridor.

Novac zatim ulazi u kompleksan sistem pranja i konverzije. Deo ide preko kripto-berzi poput Zedcex-a i Zedxion-a, koje su obradile desetine milijardi dolara pre nego što su sankcionisane. Drugi deo ide direktno preko OTC mreža, često povezanih sa kineskim kanalima za pranje novca.

Foto: Shutterstock

Kada Bitkoin postane USDT, sledeći korak vodi ka Kini. Putem Kunlun banke, koja je izuzeta od sankcija, sredstva se ubacuju u kineski platni sistem CIPS, koji funkcioniše kao alternativa SWIFT-u. Tamo se kripto pretvara u juane, a zatim koristi za kupovinu hrane, lekova i industrijske robe od kineskih dobavljača.

Prema dostupnim podacima, aktivnost IRGC-a na blokčejnu premašila je tri milijarde dolara u 2025. godini, dok je cela iranska kripto-ekonomija dostigla oko 7,8 milijardi dolara. Isti sistem koristi se i za finansiranje saveznika poput Hezbolaha, Huta i Hamasa.

U središtu svega ostaje Babak Zanjani. Njegova priča ide od vozača u centralnoj banci do milijardera, zatim osuđenika na smrt zbog pronevere 2,7 milijardi dolara, pa do čoveka koji je kaznu izbegao vraćanjem oko 2,1 milijarde dolara državi. Nakon toga, kazna mu je preinačena u zatvor, a potom je i pušten.

Foto:Screenshot/Instagram

Danas se smatra da je upravo on ključni arhitekta sistema za zaobilaženje sankcija, koji kombinuje naftu, kriptovalute i alternativne finansijske tokove. Njegova nova poslovna mreža, uključujući kompaniju Avan, brzo se proširila, uz sumnje da iza nje stoji isti mehanizam finansiranja.

Zaključak je jednostavan i zabrinjavajući: dok ratni brodovi kontrolišu more, a zakoni pokušavaju da regulišu finansije, prostor između - digitalni novac bez granica - ostaje gotovo nemoguće u potpunosti kontrolisati.

(Telegraf Biznis)