Kako nemačka mesna industrija iskorišćava strane radnike

Za nemačku mesnu industriju sve se više vrbuje radna snaga iz trećih zemalja, uz visoke naknade za posredovanje. Ti ljudi, visoko zaduženi, u Nemačkoj žive i rade pod teškim uslovima, pokazalo je istraživanje AR-DE-a, prenosi Dojče vele.

Reč je uglavnom o mladim muškarcima iz trećih zemalja poput Indije i Vijetnama koji dolaze u Nemačku. Nemačke plate mame ljude iz zemalja u kojima se tek delić te plate može zaraditi.

Teme za vas

No, san o Evropi za mnoge ljude iz trećih zemalja postaje zamka jer, čini se, došavši u Nemačku, zapadaju u eksploatatorske odnose i jaku zavisnost. Dolaze sa vizom za stručnu ili sezonsku radnu snagu i za svoj posao u Nemačkoj plaćaju i petocifrene iznose kao naknadu za posredovanje. To su veliki dugovi koje ti ljudi zatim godinama otplaćuju radeći u Nemačkoj.

Pokazalo je to istraživanje političkog magazina "Monitor" nemačke stanice AR-DE. "Monitor" u svojoj televizijskoj reportaži prikazuje kako agencije za posredovanje stalno vrbuju jeftinu radnu snagu za nemačku mesnu industriju i time u Aziji zarađuju veliki novac.

Priča radnika iz Indije

"Moja porodica je prodala svo svoje zlato", priča jedan mladić novinarima "Monitora". Prošle godine stigao je iz indijske savezne države Kerala u Nemačku radi posla u kompaniji za preradu mesa. On nije izuzetak. Brojni radnici govore o visokim naknadama, među njima i muškarci iz Vijetnama.

"Nakon venčanja je supruzi i meni još ostalo nešto novca. Ostatak sam pozajmio od komšija, rodbine, braće i sestara", priča jedan od njih.

Kompanija je na upit "Monitora" reagovala šokirano: "Izričito ne odobravamo takvo postupanje i kao poslodavac zalažemo se za naše zaposlene." Ipak, kompanija je priznala da je i sama dosad plaćala naknade i do 15.000 evra agencijama za posredovanje, dodajući da su ti traženi iznosi "protivni sopstvenom shvatanju vrednosti".

Ekspertkinja za ljudska prava Mimi Vu iz organizacije Rejz partner iz Vijetnama smatra da odgovornost leži i na koncernima.

"Preduzeća moraju osigurati i kontrolisati da radnici koje zaposle, a koji su stigli posredstvom agencija, ne budu iskorišćavani u procesu vrbovanja. Potrebna je obaveza preuzimanja odgovornosti. I to vredi za svaku vrstu vrbovanja, posebno kad je reč o radnoj snazi iz inostranstva."

Stručna radna snaga na plati pomoćnog radnika

Kako funkcioniše to posredovanje radne snage i koliko zapravo znaju preduzeća? Za vizu za stručnu radnu snagu ti ljudi moraju dokazati stručnu kvalifikaciju, da bi potom u Nemačkoj mogli raditi kao mesari. Na obračunima plate, u koje je "Monitor" imao uvid, stoji da ih plaćaju samo kao pomoćne radnike. Kompanija je na upit "Monitora" odgovorila da se preduzeće pridržava svih zakonskih odredbi.

Reporterskom timu pošlo je za rukom da prikriveno stupi u kontakt sa jednom od agencija za posredovanje koje šalju radnu snagu nemačkim kompanijama u mesnoj industriji. Reč je o agenciji DŽI-DŽI i CE GmbH iz južne Nemačke, koja je u prošlosti za kompaniju posredovala pri dolasku više od 100 radnika iz trećih zemalja.

U razgovoru sa prikrivenim reporterskim timom šefica agencije govorila je o tome da se radnicima iz trećih zemalja može u svako doba dati otkaz, čak i nakon probnog rada. Reportere su mamili i jednim popustom: za tri posredovana radnika treba platiti naknadu od 2.000 evra samo dva puta, a treći radnik je besplatan.

Na službeni upit "Monitora", agencija DŽI-DŽI i CE GmbH izričito se distancirala od previsokih ili netransparentnih naknada i naglasila da se zalaže za pravedne uslove. Ujedno, međutim, priznaje da lokalni partneri u trećim zemljama naplaćuju naknade za određene usluge na licu mesta. Kompanija je na upit reportera kazala da je saradnja sa agencijom DŽI-DŽI i CE GmbH u međuvremenu prekinuta.

Među klijentima te agencije, prema istraživanjima "Monitora", nalaze se i druga preduzeća nemačke mesne industrije, pa čak i veliki koncerni poput Tenisa, koji danas nosi naziv Premijum fud grup. Ta kompanija je saopštila da je takođe u međuvremenu okončala saradnju sa agencijom DŽI-DŽI i CE GmbH, istakavši: "Takva praksa je za nas neprihvatljiva." Vrbovanje radne snage sprovodi se "isključivo u skladu sa zakonima".

Otkaz u slučaju bolesti?

Za radnike stanje često ostaje teško. Indijski radnici govore o tome kako su dobili otkaz za vreme probnog roka jer su bili bolesni. Budući da poslodavci u ovakvim slučajevima zapošljavanja često osiguravaju i smeštaj, pri čemu se stanarina direktno odbija od plate, morali su, kažu, da se isele iz svojih soba. Kompanija je na upit odgovorili da je u prošlosti "u pojedinačnim slučajevima (...) prekinuta saradnja sa zaposlenima".

Preduzeće sada, prema sopstvenim rečima, planira da uspostavi "finansijski paket pomoći za posebno pogođene radnike".

No, istraživanja "Monitora" pokazala su da je ta kompanija u Vijetnamu sama naplaćivala posredničke naknade od zaposlenih. Na pitanje o tome, iz kompanije su potvrdili da je povremeno naplaćivao paušale za posredovanje. Time se sledio model koji je u Vijetnamu uobičajen i u skladu je sa zakonom, poručuje se iz te kompanije, uz napomenu da su ti paušali bili "prihvatljivo" visoki i da su, između ostalog, uključivali i kurs jezika.

Zavisnost zaposlenih i pritisak koji leži na njima dostižu novi nivo sa ljudima iz trećih zemalja, kaže Peter Kosen. Taj sveštenik iz grada Lengeriha već se godinama zalaže za pogođene radnike u mesnoj industriji.

"Porodice su dizale kredite kako bi svog mladog člana poslale na put. Taj projekat onda ne možete jednostavno prekinuti. Inače se vratite kući bez ičega, samo sa nagomilanim dugovima."

Mesna industrija i "organizovana neodgovornost"

Mesna industrija već je u prošlosti bila u fokusu javnosti zbog eksploatacije zaposlenih i posredovanja osoblja putem podizvođača. Tada su se obećavala poboljšanja.

Politika je reagovala pooštravanjem zakona i zabranila, na primer, takozvane ugovore o radu prema kojima se ljudi nisu zapošljavali direktno u mesnim koncernima, nego u podizvođačkim kompanijama. Cilj je bio sprečiti prebacivanje odgovornosti. Ministar rada pokrajine Severna Rajna-Vestfalija, Karl-Jozef Lauman (CE-DE-U), tada je stanje u mesnoj industriji opisao kao "organizovanu neodgovornost".

Na upit "Monitora" o aktuelnim slučajevima, Lauman ne vidi potrebu za promenom zakonskog okvira. Upućuje na to da dolazi do kršenja zakona ako se radnici nakon dolaska u Nemačku ne zaposle u skladu sa svojim kvalifikacijama ili ako nisu plaćeni adekvatno. Delovanje mnogih agencija za posredovanje Lauman ipak ocenjuje kritično.

"Agencije za posredovanje snose veliku odgovornost pri vrbovanju strane stručne radne snage. Kad ljudi iz inostranstva dođu kod nas da rade, to mora proteći pravedno i transparentno", ističe Lauman.

(Telegraf Biznis/Index)